Награда за животно дело припала је Драгана Лазаревић Илић, историчару, музејском саветнику из Народног музеја у Ваљеву, која је остварила изванредан допринос у српској музеолошкој делатности. У категорији музеја награђен је Народни музеј у Крушевцу у коме је отворена стална поставка и представљено културно наслеђе града од праисторије до средине 20. века.
У категорији појединаца или ауторских тимова који су остварили изузетне резултате у 2019. награда „Михајло Валтровић“ је припала историчарки уметности др Снежани Мишић, музејском саветнику Галерије Матице српске за пројекат „Ђура Јакшић – Између мита и стварности“, као и историчаркама Чарни Милинковић, вишем кустосу и Љубици Отић, музејском саветнику Музеја Војводине за пројекат „Испит зрелости“.
Стваралаштво Ђуре Јакшића повезало је две националне музејске установе Галерију Матице српске и Народни музеј у Београду да заједнички реализују изложбу којом је на свеобухватан начин представљено ликовно дело овог значајног српског ствараоца 19. века. Настала као резултат дугогодишњег истраживања и докторске тезе Снежане Мишић, изложба је премијерно представљена у Галерији Матице српске, а потом у Народном музеју у Београду и видело је 30.000 посетилаца.
Високи научни приступ у обради и презентовању стваралаштва једног од најзначајнијих српских сликара преплели су се са атрактивним и музеолошки модерним моделом презентације што је ову изложбу учинило иновативном и занимљивом. Комисија је издвојила и пратеће програме, предавања и радионице, као и документарни филм „Новосадски дани Ђуре Јакшића“ и рекламни спот за изложбу и промотивни филм „Моментум“, снимљен у сарадњи са Академијом уметности који је однео међународну награду „Мусеумс ин Схорт“, за најбољи кратки филм по гласовима публике у конкуренцији од 55 филмова из 26 земаља света. Глумци су били кустоси ГМС који су оживели Јакшићеву слику „Устанак Црногораца“.
Изложба „Испит зрелости“ у Музеју Војводине представља причу о образовању и матурском испиту, а осмишљена је тако да побуди посетиоца на размишљање о сопственој прошлости – полагању матурског испита, изради матурског таблоа и прослави матуре, али и да се диви траговима прошлости оних који су матурирали у периоду од друге половине 19. и прве половине 20. века. Реконструисана је стара учионица са оригиналним скамијама и наставним училима, а изложени су и записи комисија са матурског испита, ђачка сведочанства и књижице, школски извештаји и уџбеници, матурски таблои, школске униформе и одећа. Пратио ју је велики број разноврсних програма, међу којима се издваја избор за најлепши нови и стари матурски пано.
Н. П.
