Поставку чине слике из циклуса “Нове форме” које, како указује ликовни критичар Милош Арсић, представљају пластичку афирмацију првенствено једног, издвојеног и маркантног геометријског знака који не опонаша одређену геометријску слику (троугао или правоугаоник), већ управо изграђује нови геометријски смисао “сличног” као новог и другачијег поретка условно препознате геометријске представе.
Присутни су и елементи из Клаћиковог ранијег искуства слике која се не заборавља, напротив, уграђује се у нови пластички поредак (материја - боја, светлост - простор) али се примат даје самом знаку и феномену “означености”, наводи Арсић.
Како додаје, сликар инсистира на издвојеним, елементарним проблемима, у основи реактуализоване апстрактне слике измењеног смисла.
Сужава се поље деловања на истраживање једног, пре свега изразито индивидуалног успостављања реда примарних језичких проблема слике која добија визуелно-значењску динамичност наметнутим “балансирањем” између модернисичке апстрактне представе, “означене представе” и претпостављене не-представе, вели Арсић.
Реализацијом циклуса “Нове форме” Клаћик још једном, врло убедљиво, сматра Арсић потврђује своју, годинама изграђивану позицију активног заговорника актуелних идеја и изазова конкретног времена, трудећи се да поступком изразито субјективне, пођеднако модификације и “ревизије” (коришћењем личног искуства) пронађе оправдања за постојање (и трајање) сопственог пута ка само њему битним и важним истинама слике.
Јозеф Клаћик (Стара Пазова, 1949) после школе за примењену уметност “Богдан Шупут” уписао је Академију уметности у Братислави где је 1976. стекао титулу магистра. Радио је као ликовно графички уредник у редакцији Обзор и Хлас Људу, а затим као професор на Академији уметности у Новом Саду. Излагао је на око хиљаду колективних и 30 самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је 19 признатих награда наших и страних. Члан је удружења ликовних уметника Војводине и Србије, асоцијације словачких графичара и Удружења књижевника Војводине. Његови ликовни и други радови налазе се у десетак музеја и галерија, као и у мноштву приватних збирки у земљи и иностранству.
Изложба ће бити отворена до 9. децембра.
Н.П.
