У фокусу су лик и дело генијалног Бертолда Брехта којим се, из различитих углова, кроз десетак текстове баве наши и светски драматурзи и редитељи, историчари театра, писци, историчари књижевности, песници, теоретичари уметности, све до теолога. Тако, рецимо, Ото Бихаљ Мерин пише о Брехту као „веснику новог”, који је желео да „говори тако да га схвате и они слојеви којима је уметност нашег времена остала туђа”, док Питер Брукер, професор емеритус на Одсеку за културу, филм и медије Универзитета у Нотингему, анализира кључне речи у Брехтовој позоришној теорији и пракси. Још је у новим „Пољима” занимљивих темата посвећених великом немачком писцу и редитељу, попут текста о односу Брехта и Берлинер ансамбла из пера Карла Вебера, професора са Универзитета Станфорд, затим анализе мање познатог Брехтовог комада „Визије Симон Маршал”, коју потписује Јирген Алберс, новинар који је докторирао са тезом „Принцип историзације у драмском делу Бертолда Брехта”, или чланка „Брехт и филм” Марка Силбермана, предавача на Универзитету у Висконсину.
„Поља” исто времено доносе и низ Брехтових текстова, од недовршеног комада „Пропаст егоисте Јохана Фацера”, који је Хајнер Милер поставио 1978. у хамбуршком Дојче шауспилхаусу, преко записа из „Радног дневника 1943” и стенограма са саслушања пред Комитетом представничког дома за неамеричке активности, које је одржано 30. октобра 1947, све до „Малог органона за театар (1948-1954)”. Часопис и ликовно заокружује посвету Брехту кроз низ фотографија, што приватних што оних из његових представа.
М. С.
