Поводом обележавања ових годишњица у Музеју Војводине 10. маја отвара се велика изложба “Благо из кошнице”.
Како је у протеклом периоду често заменаривана чињеница да су основе свих збирки Музеја Војводине настале из Матице српске, директор Музеја др Драго Његован истиче да су поменути јубилеји прилика да се на изложби прикажу највреднији археолошки, историјски и етнолошки артефакти и види колико је вредно то благо преузето од Матице, што досад није било познато широј јавности.
Од самог оснивања 1826. у Пешти рад Матице српска био је руковођен тежњом да својим деловањем помогне очувању идентитета и развоја културе српског народа, штампањем часописа, књига, унапређивањем просвете, као и окупљањем водећих српских културних и јавних посленика.
На предлог тадашњег Матичиног секретара Теодора Павловића, 1847. у оквиру Матице оформљена је Српска народна збирка или Музеум, чија сврха је била сабирање и чување старина, слика, старих књига и рукописа, значајних за културу и историјат српског народа. Захваљујући даровима бројних приложника збирка је убрзо обогаћена бројним драгоценим предметима.
Према његовим речима, ова активност постала је још живља после пресељења Матице српске у Нови Сад 1864. и тадашње разгранате Матичине делатности, укључујући и обогаћивање ове народне збирке, биле су претпоставка за културну револуцију војвођанских Срба.
Дакле на плану културе, како је истакао Његован, овде се мислило, писало и певало за цео српски народ.
Упркос свести о важности прикупљања старина и уметничких дела руководство Матице српске наилазило је на бројне препреке приликом покушаја да се од ове вредне збирке начини музеј.
Тек 1933. у Новом Саду је основан Музеј Матице српске, али су и његов рад пратиле разне тешкоће, од материјалних проблема до, чини се, не претерано благонаклоног става тадашњих власти.
Упркос свему, Музеј Матице српске је у то време био једна од најугледнијих музејских институција у Југославији.
Након великих невоља и искушења која је Матица српска претрпела у Другом светском рату, ослобођење је донело нови замах културног живота.
Тада је покренута иницијатива да се у Новом Саду формира нови музеј, који би наставио активности дотадашњег Матичиног музеја, али на новим основама.
Након оснивања Војвођанског музеја из Матице српске је преузето око 1600 предмета, међу којима је већина припала Историјском одељењу музеја. У фундус је ушло и око 280 археолошких експоната и мноштво вредних етнографских предмета, тако да су на основу овог материјала формиране археолошка, историјска и етнолошка збирка, које су доцније агилним радом бројних стручњака непрестано прошириване.
Формирањем Војвођанског музеја 1947. почињу интензивне активности на формирању Етнолошког одељења. Фонд тих предмета који су из Музеја Матице српске ушли у тадашњи Војвођански музеј био је више него скроман. Због тога је покренут низ акција на прикупљању грађе и попуњавању наше збирке, која сведочи о традиционалној култури свих етничких заједница које живе на овом простору Срба, Немаца, Мађара, Шокаца, Буњеваца, Румуна, Русина, Словака и других етничких заједница, каже етнолог Богдан Шекарић.
На сличан начин обогаћиване су и археолошке збирке и како археолог мр Тијана Станковић Пештерац објашњава оне данас обухватају разноврстан археолошки материјал, од алатки, посуда и других артефаката из каменог доба, преко оружја и предмета из бронзаног доба до чувених позлаћених касноримских шлемова пронађених 1955. код Беркасова, тако да је сада Војвођански музеј једина институција тога типа у свету која има три оваква шлема.
Поред археолошке и ентографске збирке Музеј има и изузетно богату историјску збирку, која обухвата оружје, старе књиге, повеље, уметничка дела, фотографије, различите предмете и друге експонате.
Током протеклих седам деценија Музеј Војводине је израстао у велику и модерну музејску установу комплексног типа, највећу у Војводини и другу по значају у Србији, која је својим деловањем успешно развила и надградила мисију некадашње Српске народне збирке и Музеја Матице српске, прикупљајући и проучавајући музеолошку грађу која сведочи о прошлости народа који су живели на просторима данашње Војводине.
На тај начин, Музеј је наставио и продужио племениту мисију Матичине Српске народне збирке на чувању наше културно-историјске баштине, а обе институције пружиле су изузетно важан допринос у развоју музеологије.
Б. Хложан
