Овом поставком о архитектури зграде и њеном пројектанту обележава се шездесет година од отварања музеја за јавност 22. октобра 1961. У питању је важан догађај у историји југословенске музеологије и архитектуре – отварање једног легата у наменски подигнутом здању, по пројекту архитекте Иве Куртовића.
Аутор изложбе је др Валентина Вуковић, историчарка архитектуре и кустос Спомен-збирке Павла Бељанског.
Иво Куртовић (Сутиван на Брачу, 1910 – Београд, 1972) архитекта, професор на Архитектонском факултету у Београду и сликар, припада генерацији најзначајнијих архитеката на југословенском простору који су врхунац каријере остварили у деценијама након Другог светског рата. Кроз ауторске текстове и поставку изложбе публика ће имати прилику да се упозна са реализацијом конкурса за зграду, архитектуром Спомен-збирке у светлу других музејских установа насталих у приближно исто време у земљи и региону, као и са медитеранским елементима у Куртовићевом стваралаштву, уз занимљиве податке из његовог приватног и професионалног живота.
Изложба ће приказати вредне фотографије и архивски материјал из Спомен-збирке Павла Бељанског, Народне библиотеке Србије, Музеја науке и технике, Музеја хварске баштине, бројних приватних збирки, као и новинске чланаке који ће дочарати расположење јавности из времена отварања Спомен-збирке и подсетити на значај који је сам догађај имао за тадашњи културни живот града и државе, наводи ауторке поставке. У посебном сегменту биће изложена ликовна остварења архитекте из заоставштине породице, као и две макете зграде које су урадили студенти Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду под менторством својих професора. Сарадња са овим Департманом оствариће се и кроз предавања током пратећег програма изложбе. Након отварања изложбе, у 19, 30 часова др Јасенка Крањчевић са Инстута за туризам у Загребу и ауторка једног од текстова у каталогу, указаће на медитеранске аспекте стваралаштва познатог градитеља. Утицај Медитерана у архитектури Иве Куртовића осећа се не само кроз концепт и употребу материјала специфичних за поднебље, него и кроз обликовање једноставних, елегантних маса, отварање ентеријера према спољном окружењу и природном осветљењу, што се може видети и на примеру зграде Спомен-збирке.
Изложбу прати каталог, према дизајну Вељка Дамјановића са текстовима о битним релацијама стваралаштва Иве Куртовића и архитектуре Спомен-збирке Павла Бељанског са значајним примерима пројектовања установа културе у националним и међународним оквирима. Ауторке текстова у каталогу су др Јасенка Крањчевић из Загреба, која се низ година бави истраживањем хрватске градитељске баштине, др Валентина Вуковић, ауторка пројекта, и Јасмина Јакшић Субић, виши кустос Спомен-збирке Павла Бељанског. Изложбени концепт поставке, ауторке Луне Шаломон, обогатиће разноврстан пратећи програм са бројним предавачима, радионицама, пројекцијама, као и драматизацијом чина отварања Спомен-збирке за јавност у извођењу Театра младих Мишоловка. Програмом изложбе током септембра Спомен-збирка обележава и Дане европске баштине. Изложба траје до 30. јануара.
Н. П.
