Портрети Јоана и Софије Јоановић-Бекеш у Галерији Матице српске

Колекција Галерије Матице српске богатија је за две нове аквизије с краја 18. века откупљенепрошле године које су јуче представљене јавности у овом националном музеју.
в
Фото: ГМС

Реч је о портретима Јоана и Софије Јоановић-Бекеш из 1796. рад српског сликара Павела Ђурковића. По речима др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске колекција се стално мења и допуњује и једна од њихових важних активностги је управо набавка нових уметничких дела, што се чини сваке године у зависности од финансија и понуде на тржишту. Посебну срећу чини када у појединим годинама успеју да откупе дела изузетне вредности и значаја, као што су ови потрети који завређују пажњу публике и стручне јавности. Исцрпна истраживања које су поводом ових портрета радиле Милена Врбашки и мр Драгојла Живанов, музејске саветнице Галерије донела су низ нових чињеница које су им омогућиле комплекснији увид у историјат породице Јоановић Бекеш, епоху, делатност и место у коме су живели.

Сликар Павел Ђурковић (Баја, 1772 – Цариград, око 1830) са чијим делима почиње стална поставка 19. века Галерије Матице српске, био међу првим неокласицистичким сликарима, као и Арса Теодоровић, и тражени портретиста имућних грађана тог доба. Портрети два брачна пара из породице Јоановић, насликани 1796. (други пар портрета се налази у Народном музеју у Београду) његови су најстарији датирани радови. У свом ликовном стваралаштву кретао се од барокне монументалности и рокајне разнежености до бидермајерског идеализма. Иако је доста радио за потребе цркве и насликао неколико стотина икона, углед и славу стекао је као портретиста приказујући српско грађанско друштво из првих деценија 19. века, у доба његовог економског и духовног успона, сликајући просветитеље, књижевнике, професоре, истакнуте официре, кнежеве.

Јоан Јоановић-Бекеш држао је трговину и био истакнути грађанин Доње вароши, дела Осијека, а припадник је треће генерације ове осијечке породице. На Ђурковићевом портрету је приказан као самосвесни зрели мушкарац, одевен по тадашњој моди у прслук и доламу са златним ширитима, оперважену крзном. Портрет његове супруге Софије је прворазредно сведочанство о њој и животу који је водила. Милена Врбашки издваја њен грађански костим, али и перику, специфичну капицу, осмоструку бисерну ниску што говори о њиховом статусу.

Поручивање потрета у скупој, репрезентативној одећи са богатим накитом, који се ни у једном детаљу не разликују од портрета израђиваних за тадашње племство, представљају артефакте и симболе позиције које су они достигли у заједници у којој су рођени и живели. Ова трећа генерација тежила је да се уздигне још једну степенцу више на друштвеној лествици и упише у редове племства. По речима Милене Врбашки, у овој породици налазили су се вршиоци разних угледих занимања и јавних функција, сенатори, адвокати, нотари, судије, један епископ, а током истраживања дошли су и до податка да је сродник са женске стране био и сликар Милан Коњовић, док најмлађи потомци данас живе у Холандији.

Н. Попов

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести