Међу њене најзначајније улоге у матичној кући спадају Бланша у представи "Трамвај звани жеља" (1973), Елиза Дулитл у "Пигмалиону" (1969), Џесика у "Прљавим рукама" (1966), Зоја у "Зојкином стану" (1982). Запамћене су и њене улоге које је одиграла на сценама осталих београдских позоришта, у представама "Поглед с моста" Артура Милера, "Процес" Франца Кафке, "Бетон и свици" Оскара Давича, "Андора" Макса Фриша, "Богојављенска ноћ" Вилијама Шекспира, "Црнина приличи Електри" Јуyина О'Нила...
Каријеру Радмиле Андрић посебно су обележиле улоге у дуодрамама "Госпођа Дели има љубавника" (1969) Вилијама Хенлија, у режији Славољуба Стефановића Равасија, са Гојком Шантићем, "Догодине у исто време" (1978) Бернарда Слејда, у режији Николе Јевтића, са Миодрагом Радовановићем, "Ноћ и магла" (1988) Данила Киша, у режији Бошка Димитријевића, са Стојаном Дечермићем, као и "Драги мој лажљивче" (1961) Yерома Килтија, у режији Миленка Маричића, с Михајлом Викторовићем, једној од најдуговечнијих представа Атељеа 212 (одиграна је 210 пута, а послењи пут 1995).
Бројне улоге остварила је на радију, као и у телевизијским драмама. За глумачка остварења и целокупни допринос позоришној уметности добила је велики број признања, као што су Октобарска награда града Београда 1963, награда на фестивалу Октобарски дани у Сарајеву, Седмојулска награда 1990, те посебно признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2008).
Златну арену на фестивалу у Пули Радмила Андрић освојила је 1969, улогом у филму "Моја страна света" редитеља Влатка Филиповића.
Радмила Андрић биће сахрањена у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу, у среду 28. новембра.
