Милена Дравић је рођена у Београду 1940. године и једна је од најпознатијих југословенских и српских лумица, којку ћемо памтити по безбројним незаборавним улогама кроз које смо одрастали.
Глумила је у преко сто филмских остварења, као и у бројним серијама, забавним шоу програмима...
Милена Дравић је често играла улогу самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, била је и пионир и ексцентрична јунакиња филмова Црног таласа, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је глумила уз Љубишу Самарџића.
Памтимо је као учитељицу из култне серије "Приче из Непричаве", Вукосаву Петровић из ТВ–комедије "Позориште у кући" или Споменку у "Луд, збуњен, нормалан", те као Веру из "Полицајца са Петловог брда".
Председник Србије Александар Вучић упутио је данас телеграм саучешћа Удружењу драмских уметника Србије и Удружењу филмских глумаца поводом смрти велике југословенске и српске глумице.
"Остали смо без наше Милене Дравић, великана југословенске и српске уметности. Милена је обележила другу половину двадесетог века у позоришту, на филму и телевизији. Нека јој је вечна слава и хвала, јер је наше друштво учинила бољим, а културу богатијом, наводи се у телеграму председника Вучића.
Ипак, најпознатије улоге остварила је у филмовима "Козара", "Љубавни живот Будимира Трајковића", "Рад на одређено време", "Мој тата на одређено време", "Секула се опет жени", "Није лако са мушкарцима" и "Зона Замфирова"... А мало старији се можда најрадије сећају како је са својим супругом и колегом Драганом Николићем од 1972. до 1974. водила популарни шоу програм "Образ уз образ".
Милену Дравић многи широм бивше Југославије сматрају највећом звездом у историји српске и југословенске кинематографије.
Добитница је Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији, најпрестижнијих српских награда Добричин прстен и "Жанка Стокић" за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде "Јоаким Вујић", награде "Павле Вуисић" на Филмским сусретима у Нишу, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини и рекордних десет Златних арена на Филмском фестивалу у Пули.
Диви српског и југословенског глумишта Милени Дравић прошле године је у Звездара театру уручена награда за животно дело "Добричин прстен" уз присуство великог броја пријатеља, колега, поштовалаца.
Тада је Милена Дравић, највећа српска и југословенска филмска глумица, захвалила својој публици, пријатељима, свом Звездара театру, коме "припада и срцем и душом", Мири Траиловић, "која ју је увела у позоришни живот", Центру за културу Тиват који јој је "омогућио да одигра једну од својих најбољих улога у "Бокељском де-молу", Београдском драмском за гостовање у представи "Харолд и Мод", свим телевизијским и филмским продукцијама широм земље које више нема...
"Лепо је стајати на сцени Звездара театра са прстеном великана и легенде српског глумишта Добрице Милутиновића, на сцени на којој већ две године нисам наступала. У цео овај простор, на сцени, гледалишту, у гардеробама, чак и у зидовима позоришта утиснуте су велике емоције, стрепње, треме, надахнућа, радости играња, а под будним оком Бате, Руже, Боре, Пере, мога Драгана, Ђузе", рекла је Милена Дравић.
Дирнута дугим аплаузом, узвицима "браво", "волимо те", који су одзвањали у пуној сали Звездара театра, Милена Дравић је рекла да је то велики и значајан тренутак за њен живот.
"Ово ваљда продужава живот. Толико сте ми среће приредили", додала је призната глумица, која је током скоро 50 година остварила близу 200 улога у позоришту, филму и на телевизији, кљуцна протагонисткиња у најузбудљивијем периоду кинематографије овог простора, која је обележила историју српског глумишта друге половине 20. века и прве деценије 21. века.
Свечаност на сцени "Данило Бата Стојковиц" отворио је редитељ Дејан Мијац, истакавши тада да се "слави празник који се зове Милена" и да нема друге Милене до Милене Дравић, приметивши да је "Милена појам који носи светло".
Глумица Јелена Ђокић се присетила да јој је мајка, покушавајуци да јој олакша долазак у Београд, рекла: "Замисли шеташ Кнез Михаиловом улицом и сретнеш Милену Дравић". "Због ње је Београд био лепши, Србија део света, гламур је био и у камиону", рекла је Ђокићева, захваливши својој "звезди водиљи, јер јој је стандарде поставила врло високо".
Редитељ Јагош Марковић запитао је како неко може бити у свим медијима и жанровима врхунски, како неко може трајати у том врху толико дуго и уз све то бити толико частан човек, бити дива толико дуго, а на Балкану, остати неупрљана нашим вечно тешким околностима, како бити толико скромна, а и те како звезда, како се води толика каријера са толиком дечјом чистотом, како се чува радост игре и живљења толико дуго.
"Како то ми нисмо честито ни стигли на студентске демонстрације деведесетих, а њен и Драганов телеграм се већ читао као подршка студентима? Како се бива толико дуго и врхунски глумац и звезда и добар и честит чвек? Како се до краја бива тако светски и тоилико наш? Како се живи с наградом из Кана у невеликом стану на Чубури, без менаджера, пи-ара и шофера? Како се бива екс-Ју легенда, а чува се и сачува приватност и породични живот? Како си величина у свим режимима, а увек сам и апсолутно свој? То остаје тајна, али то је подвиг", рекао је Марковић.
Глумица Бранка Петрић се присетила када је публика френетично аплаудирала на Миленино извођење "Show must go on" у представи "Лари Томпсон и трагедија једне младости", када је у Хрватску на гостовање пошла са пет кофера, па су организатори морали да пошаљу додатно возило, али и када јој је била потребна помоћ у Загребу да однесе у хотел све цвеће које је добијала на улици.
Редитељ Стефан Арсенијевић је испричао како се осмелио да за "малу, али значајну улогу у свом студентском филму" ангажује највећу звезду и како је остао затечен када је кроз објектив лоше камере на минус 14 степени угледао Миленине очи, које представљају "истински филмски доживљај".
Редитељ Здравко Шотра као једну од најлепших ствари у својој каријери наводи сарадњу с Миленом Дравић и с поносом истиче да је он "саставио Милену и Драгана образ уз образ", присетивши се снимања тог популарног шоу-програма.
"Милена је глумица која је прешла границе Југославије и где год се појавила стварала је гламур и овај дан је обележен гламуром, а награда њеном племенитошцу", рекла је глумица Сека Саблић, док је директор Звездара театра, драмски писац Душан Ковачевић, рекао да је данашња свецаност најважнији догадај у историји тог позоришта.
Глумац Раде Шербеджија је рекао да је Милена његова другарица, најдража глумица и љубав.
"Када кажем љубав, то је онако како се љуби море и небо и све оно што је изнад тебе и изван тебе, а опет тако дубоко. Милена је смисао овог нашег уметничког тражења истине и неко ко је највише полетео у непознато и апстрактно од свих нас. Када се буду тамо негде слагале књиге о свима нама који смо се бавили филмском уметношћу, њена ће стајати на првој степеници нашег вртоглавог успињања, тик уз Марлона Бранда", рекао је Шербеджија уз громогласан аплауз окупљених.
Милена Дравић је, како је приметио, "филм сам".
"Њене божанствене плаве очи снимају свет око себе... Спремна, одлучна и храбра увек на страни слабих и немоћних, против неправде и глупости, против власти. Као права хероина увек је знала стати на страну свог народа, а њен народ је сав народ ове планете, јер је она доброта сама", нагласио је ербеджија, назвавши је "девојком малом, песмом града Београда".
Шербеджија јој је, у пратњи Васил Хаджиманов трија, отпевао "Кнегињице моја са царскога друма", "Девојка из мога краја", "Девојко мала", а председник Удружења драмских уметника Србије глумац Војислав Брајовић, који је Милену Дравић назвао "чаробницом наше сцене", прочитао "Трактат о Милени" Душана Макавејева.
На богат опус Дравићеве подсетио је и "Мали филм о великој Милени" Милоша Радовића са инсертима из филмова и представа у којима је остварила незаборавне улоге.
Е .Д.
