Интересовање грађана било је велико, па је за месец и по дана у Аустроугарској монархији продато око милион примерака. Из дописних карата настале су дописнице с наштампаним привредним рекламама и разгледнице из којих ће се крајем 19. века издвојити посебно популаран и специјализован вид комуникације - честитка.
Музеј Војводине у Новом Саду је један од ретхих који у збирци има честитке, које прикупља откупом или их грађани поклањају, а који представља део богатог културолошког наслеђа Војводине. Према речима музејске саветнице и историчарке у Музеју Војводине Милкице Поповић, која је пре неколико година организовала изложбу честитки “Срећа путује”, најстарија европска честитка израђена је 1400. године у Енглеској поводом Дана заљубљених, а чува се у Британском музеју у Лондону. Из тог периода потичу и настарије новогодишње честитке, које су ручно израђиване.
Обичај слања честитки у Европи се усталио током 19. а почетком 20. века настају најлепши примерци, каже Милкица Поповић додајући да је преписка најчешће вођена међу писменим, образованим становништвом.
По њеним речима, као део тадашње Аустроугарске у Војводини се прве дописнице појављају 1869. године и уносе новину - за разлику од ковертираних писама текст на дописници је могао да прочита свако.
Због тога је пошиљалац морао да буде вешт и да кроз метафоре, симболе и хумор прикрије емоције или ставове, наводи наша саговорница.
Како објашњава Милкица Поповић, војвођанско грађанско друштво је честитке брзо прихватило, јер су се уклопиле у већ постојећи систем вредности и норми понашања и давале су значај и свечанији тон обележавању празника и важних датума. Поред тога њихово слање сматрало се важним друштвеним чином и представља део културе једног друштва и времена. Крајем 19. и почетком 20. века су се слале честитке увезене из Европе, што је утицало на појаву великог броја мотива који нису били религиозног карактера, већ милосрђа и даривања сиромашних, а тек касније се јављају илустрације Христовог рођења.
Честитке које су стигле у Војводину могу сврстати у неколико група: сцена Христовог рођења, јелка или украшена грана, симболи среће (димничар, детелина, прасе, печурке), идилични зимски пејзаж, град покривен снегом, боца шампањца с чашом, сатом и календаром, Деда Мраз, деца с поклонима, богата божићна трпеза..., набраја Милкица Поповић појашњавајући да је на предњој страни, уз илустрацију, била одштампана порука попут “Срећан Божић”, “Христос се роди”, “Весели божићни празници”, “Честита Нова година“ на српском, мађараском, немачком, енглеском, словачком, италијанском или руском језику.
Када је реч о мотивима, додаје наша саговорница, популарна је била сцена Христовог рођења у Витлејему, као и јелка која је најпре прихваћена у Немачкој, крајем 18. века, док се код нас одомаћила у 20. веку.
С обзиром на то да и зими задржава иглице и да делује младо и свеже чак и у дубокој старости, она представља симбол среће и дуговечности, док је у уметности она симбол животне снаге, каже Милкица Поповић.
Чести су прикази анђела као божјих гласника. Они су представљени су као деца, одевена у бело, с ореолом и крилима, држећи весничке штапове, љиљане, палмине гране, огњене мачеве, заставе и трубе. Поред њих јавља се и звезда која означава космички ред, “светла одозго”, док су звезда Даница и Витлејемска звезда, коју су пратила три мудраца с Истока, симболи Христа.
Писма, дописнице и честитке су углавном садржале информације о здрављу, материјалном стању, пословима, догађајима, осећањима... За преписке у првој половини 20. века био је карактеристичан близак, нежан однос између чланова породице и понајвише поштовање. Преписке су без изузетка почињале с “Мили и љубазни сине. Добро сам, не брините.”, “Здрав сам што и вама желлим”, “Поштована госпођице...”, “Поздравите Вашу драгу госпођа маму..”, “Рукољуб ваш...”. Од друге половине 20. века обраћање је слободније, а слање разгледница и честитки постао је део свакодневице, јер су поздрави с путовања били обавезни.
Као мотив среће у новој години међу честе симболе спада и детелина с четири листа, која се представљена с различитим цветовима, боровим гранама, црвеним печуркама, голубовима, потковицама, јеленима или сатом, каже наша саговорница и додаје да је интересантно да се детелина јавља и на ускршњим, рођенданским и љубавним честиткама.
Уз њу, додаје, често су илустровани патуљци као симбол тајних снага и знања о „скривено благу“, а прасе означава плодност и благостање, док у модерно доба срећу.
Неки мотиви су временом нестали. Међу њима је оџачар, који се раније приказивао на крову, оyаку, с мердевинама и четком у руци, а уз њега су илустроване потковице, детелине и цвеће, наводи Милкица Поповић.
Честитке у писаној форми полако ишчезавају крајем 20. века, а замењују их телефонске, СМС и виртуелне поруке, а докусурила их је употреба друштвених мрежа, које омогућавају корисницима да их сами направе, стижу истог тренутка и бесплатне су. Иако су многи мотиви честитки пренете у електронску форму и на интернету се може наћи безброј варијанти оне ипак имају пролазни карактер, нико их не чува, те је тешко да се њихова вредност може мерити с онима с почетка прошлог века.
Силвиа Ковач
