Ова гостујућа поставка Музеја савремене уметности у Београду представља поливалентност професионалног четрдесетогодишњег ангажмана Горанке Матић– с једне стране као новинског хроничара музичких, ликовних па и политичких догађаја, а са друге, посвећеног уметничког фотографа са концептуално заокруженим ауторским пројектима и циклусима.
Иако су се теме и жанрови разликовали у зависности од ангажмана али и природе интересовања, то није утицало на креативну позицију Матићеве, већ управо супротно, на уједначавање визуелног и семантичког приступа, који се огледа пре свега у једнако јасној ауторској концентрисаности како на људе тако и на догађаје и ситуације, указују аутори поставке. До њеног професионалног ангажмана као фотографа дошло је спонтано, а све је пратила и велика доза личне знатижеље и храбрости, па и склоност ка одређеној врсти активизма, жеља да се при важним културним и друштвеним дешавањима делује не само као фотограф на задатку и посматрач већ као активни учесник. Фотографисање унутар гужве актуелног тренутка, било да се ради о рок концертима осамдесетих или политичким протестима деведесетих, оспособило је Горанку Матић да на аутентичан начин пренесе драматику догађаја и психологију појединца, али и да истовремено поетику прилагоди тада савременим кретањима у фотографији и уметности.
Поставка у Новом Саду је нешто другачије структурирана, него београдска, али има исте концептуалне целине: прва ауторска изложба, фотографије рок концерата и протагониста новог таласа заједно са актерима ликовне сцене настале осамдесетих година у чијем је средишту био Студентски културни центар, портрети (уметници, редитељи, писци, политичари и др.), 10 година против (фотографије са политичких скупова и протеста у Београду 1990–2000), уметнички пројекти (Моравице, Матрилинеарно огледало, Меморабилије, Портрети са пријатељицама, Ожиљци).
Горанка Матић на овој изложби, са преко 500 фотографија и материјала друге врсте (архива, документација, фото-есеји), представља се као својеврсна хроничарка збивања на уметничкој, културној, друштвеној и политичкој сцени ове земље, а поствака посредно тежи да укаже и на динамичне и многоструке позиције и улоге медија фотографије.
Горанка Матић (Марибор, 1949) завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Била је уредница ликовног програма СКЦ и Галерије 45”. Фотографијом се активно бави од 1980. а њене фотографије излазиле су у готово свим водећим часописима бивше Југославије. Била је уредница фотографије у недељнику”Време”, Политици” и РТС-у. Предавала је на Факултету политичких наука и Факултету за медије и комуникацију у Београду (фото-журнализам и документарна фотографија). Прва је жена фотограф члан фото-секције УЛУПУДС-а. Учествовала је на бројним колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је неколико значајних награда.
Кустоскиња изложбе је Уна Поповић из Музеја савремене уметности у Београд, а кустоскиња координаторка у МСУВ је Гордана Николић, виша кустоскиња. Изложба ће бити отворена до 12. новембра.
Н. Попов
