Отварање је вечерас од 18 до 20 часова. Ова уметница крајем педесетих година прошлог века одлази у Рим као филмска редитељка. Пре тога у Београду је 1955. дипломирала на Академији за позоришну и филмску уметност и веома брзо остварила запажену репутацију. У тадашњем центру европске и светске уметности Мира Бртка се определила за студије сликарства на тамошњој Academia di Belle Arti (1959-1963), а већ 1964. је приредила прву самосталну изложбу у Галерији Артфлеџ и укључила се у актуелну римску уметничку сцену. Њен римски стваралачки период трајаће током наредне деценије и по.
- У том периоду у италијанским и европским приликама јављају се феномени енформела, пост-енформела, поп-арта, полетног модернизма и тзв. „нових тенденција” а што у свом раном сликарству Мира Бртка скоро ревносно елаборира и „евидентира” - наводе организатори изложбе.- Основну карактеристику њеног деловања је представљао складан и логичан развој пиктуралних идеја - од рељефних и слојевито материјализованих слика ка рационалистички прочишћеним формалним решењима, геометрији, чистом бојеном пољу хард едге сликарства. Целокупни римски опус Мире Бртке настао је током шездесетих и делом седамдесетих година двадесетог века, био је потпуно заснован на Аргановим и Мениним поставкама италијанског модернизма и европских „нових тенденција”.
Мира Бртка (Нови Бановци, 1930 – Земун, 2014) осим сликарством и вајарством огледала се и као филмска редитељка, сценографкиња, костимографкиња, модна креаторка, преводилац и новинарка. У Риму је била чланица интернационалне уметничке групе Иллуминатион од 1967, а почетком седамдесетих година прикључује се интернационалној активистичкој уметничкој асоцијацији Биро за превенцију имагинације. Прву самосталну изложбу приредила је у Риму 1964, а у Београду 1967. Скулптуру је први пут излагала на самосталној изложби у Новом Саду 1990. Учествовала је на 54. Бијеналу у Венецији 2011. Изложба ће трајати до 25. октобра.
У припреми књига о уметници
Галерија Бел Арт је до сада приредила неколико самосталних изложби Мире Бртке у Новом Саду, Пјештанима (Словачка) и Будимпешти, и представила њене радове на бројним значајним групним изложбама од којих је последња била Крв/Слутња/Нада у Кунстлерхаусу у Бечу 2014. Са Миром Бртком, ликовним критичарем Савом Степановим и Мириним блиским пријатељем, уметником Јожефом Клаћиком основали су Фондацију Бртка-Кресоја у Петроварадину, продуцирали њен филм „ДНК уметника” сниман код нас и у Истанбулу, о уметничином поновном сусрету са турском сликарком Генчај Касапчи. У Галерији Фондације Бртка-Кресоја поставили су изложбе „Мира Бртка и група Иллуминатион„ и изложбу „Оданде довде” којом је указано на њену сарадњу са интернационалном групом Биро за превентивну имагинацију. Галерија Бел Арт припрема књигу Мира Бртка: Римски период са текстовима Саве Степанова, Јеше Денегрија и Мишка Шуваковића.
Н. П.
