Романтични Париз у објективу Робера Дуаноа

Навршава се 25. годишњица смрти Робера Дуаноа (1912-1994), једног од најзнаменитијих светских фотографа.
Duano 1
Фото: Žak Prever, 1955, foto: Rober Duano/Printscreen

Током 2019. приређују се или су у току различите тематске изложбе његових радова. Једна од њих одржава се у италијанском граду Кава де Тирени (30. новембар 2018. - 3. март 2019), друга, у париском здању Сите де ла Музик, под називом “Дуано и музика“ (8. децембар 2018. - 5. мај 2019). Велике поставке приређене су - у галерији манастира Сен Сесил у Греноблу (“Море на фотографијама Робера Дуаноа“), као и у Музеју лепих уметности у бретањском Кемперу (16. новембар 2018. - 22. април 2019).

Подсетимо да су Дуаноове фотографије 2003. биле представљене и београдској публици. Наиме, у организацији тадашњег Француског културног центра (сада Француски Институт) у Галерији САНУ била је приређена велика поставка „Извесни Робер Дуано”. Призори са париских улица, монденских забава, портрети чувених уметника, слике из породичног албума, уобичајени су детаљи које је током деценија фото-апаратом забележио Дуано. На београдској изложби приказано је више од стотину црно-белих фотографија, које су власништво агенције „Рафо” за коју је Дуано радио као уметнички фотограф.

Рођен 14. априла 1912. у Жентијиу, Робер је провео сав свој живот у овом јужном предграђу Париза. Као тринаестогодишњак уписује се у Школу “Етијен“ (специјализована за занате везане за књигу), и четири године касније добија диплому графичара-литографа. Први посао добија као цртач реклама у атељеу “Илман“. Увиђајући значај фотографије у овој области, убрзо постаје асистент у новооснованој фото-лабораторији атељеа. Дуаноови први радови настају 1929, а две године касније постаје сарадник Андреа Вињоа, вајара, сликара и фотографа, под чијим утицајем улази у уметничке кругове Париза.

Већ 1932. часопис “Екселзиор“ објављује Дуаноову прву самосталну репортажу о бувљој пијаци у Сент Уану. Године 1933. добија посао фотографа у рекламном одељењу фабричког комплекса “Рено“ у Булоњ-Бијанкуру. Због “редовног кашњења на радно место“ добија отказ, и 1939. одлучује да се упусти у авантуру професије слободног фотографа. Мобилисан је на почетку рата, али је ослобођен војне обавезе из здравствених разлога. Наставља самостално да фотографише, а познавање графичког заната користи у изради лажних докумената за потребе Покрета отпора.

По завршетку рата, прикључује се агенцији “Алијанс фото“. Њу ће ускоро заменити агенцијом “Рафо“ којој ће остати веран до краја каријере. Објављује фотографије у часописима као што су: “Лајф“, “Пуен де ви“, “Регар“ и “Пикчер пост“. Стижу велика слава и признања - награде “Кодак“ (1949) и “Ниепс“ (1956), као и многобројни позиви да учествује на великим међународним изложбама. Био је неуморан радник. Поред великог броја наручених индустријских и рекламних фотографија од којих се издржавао, успео је да оствари аутентично и снажно уметничко дело.   

Фото: Poljubac kod Gradske kuće, 1950, foto: Printscreen


Како је продат чувениПољубац

Оригинална фотографија „Пољубац код Градске куће” коју је 1950. снимио Робер Дуано, продата је 2005. на аукцији за 185.000 евра. Фотографију величине 18х24.6 центиметара, потписану на полеђини, купио је анонимни швајцарски колекционар после непуних три минуте лицитирања. Она је настала по поруyбини њујоршког магазина „Лајф”, који је Дуаноу наручио да направи репортажу о љубавним паровима у Паризу. Пољубац младог пара уметник је фотографисао седећи у бистроу, сматрајући да би намештање или давање сугестија утицало на ефекат призора.

Фотографија је врло брзо постигла вртоглаву популарност, па је постер направљен на основу оригиналног снимка продат у невиђеном тиражу. Доскорашња власница фотографије, Франсоаз Борне, иначе девојка која је пре више деценија била представљена на слици, одлучила је да прода своју драгоцену успомену како би финансирала продукцијску кућу која би помагала младим ауторима да снимају документарне филмове.


На својим фотографијама Дуано бележи портрете Жака Превера, Пикаса, Коктоа, Симон де Бовоар, Ђакометија, Жоржа Брака, али најчешће слике обичног живота људи са париских улица. Својим луцидним, духовитим и ироничним приступом представио је упечатљиве призоре градског миљеа током 50-их и 60-их година. Говорио је да је заљубљен у природу, да воли лутања путевима, успињање брдима, призоре са сеоских славља, али његовом објективу нису промакле ни слике забава монденског света у Паризу, које је фотографисао „као да апаратом овековечује зоо врт у којем дефилују ретке звери” (Дени Гајар).

Због своје непосредности, често је био на удару критике која га је осуђивала због површности и одсуства стилизације, али су се ствари убрзо промениле када је Робер Дуано 50-их година стекао интернационалну славу, приредивши своју велику самосталну изложбу у Музеју модерне уметности у Њујорку (МоМА). Од тог периода његова популарност вртоглаво расте, а поседовање Дуаноових фотографија све више постаје ствар престижа, посебно у круговима који су, након уметникове међународне афирмације, убрзо заборавили свој некадашњи презир према уличним призорима.

Дуано је фотографисао оно што би сваки сентиментални становник било ког европског града волео да запамти - пољупце заљубљених, тамну поетику усамљености, прашњави дах позоришта из предграђа, и децу, једина бића на Земљи „која долазе на свет са изразом попут Божијег лика”. Да су његове фотографије постале део колективног сећања Парижана сведочи истраживање „Пари мача”, који је током 90-их година позвао особе које су се појављивале на његовим сликама. У непознатом пару који је забележен на чувеној фотографији „Пољубац код Градске куће„, препознао се толики број грађана да су препуцавања око идентификације прерастала у судске спорове.

Робер Дуано је аутор неколико књига међу којима су „Три секунде вечности”, „Извесни Робер Дуано”, „У имперфекту објектива”, „Прсти умрљани мастилом”, „Питање светла„. Он је своје фотографије стварао уз ироничан и шеретски осмех, ускраћујући знатижељнике за било какав озбиљан коментар о посебном надахнућу које уметника наводи да забележи поједине призоре. Отуда су Дуаноови пријатељи смрт великог маестра фотографије која се догодила 1. априла 1994, протумачили као још једну његову шалу.

Синиша Ковачевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести