О најбољима на најзначајнијем позоришном фестивалу посвећеном домаћем драмском тексту, одлучиваће још драматичарка Дора Делбјанко (Хрватска), костимографкиња Драгица Лаушевић (Србија), глумица Андреа Јанковић (Србија) и редитељ Душан Петровић (Србија).
Интернационализација фестивалског жирија Стеријиног позорја тежња је размени идеја и развијању упоредних критеријума при оцењивању вредности изабраних представа, мишљење је селектора овогодишњег програма, драматурга и театролога Светислава Јованова.
Директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић најавио је још и пратеће програме, представио водитеље округлог стола критике - Ану Тасић и Игора Бурића, објавио да ће фестивалски буџет чинити 21 милион од Града Новог Сада, пет милиона с републичког нивоа и два и по до три милиона с покрајинског.
Он је у пратећем делу програма набројао тријеналну изложбу плаката и графичког обиковања, традиционалну изложбу “Сцена, маска, костим, лутка”, Позорје младих, Дане књиге, концерт у част награђених, радионицу коју ће водити драматург Жељко Хубач...
Селектор овогодишњег Стеријиног позорја Светислав Јованов, искористио је прилику на конференцији за новинаре посвећеној представљању жирија и пратећег програма, да се још једном осврне на “подземне расправе које не јењавају” - на то да је Стеријино позорје свођењем селекције на домаћи драмски текст локализовало, “парохизовало” фестивалски програм.
Да је Позорје тако ограничено, сматрају само они који ограниченим схватају домаћи драмски текст, по(р)ука је Јованова.
Неколицина младих људи ће уз Жељка Хубача, који је у последње време био познат као веома успешан директор Драме Народног позоришта у Београду, дискутовати о прављењу репертоара, које се испоставило као велики проблем домаћег позоришта, надовезао се селектор Јованов.
Како је додао, профилисање репертоара, улога драматурга, развој ансамбла, неке су од тема којима ће се бавити ова радионица.
Ове године биће додељена и Стеријина награда за критику, која се од недавно додељује бијенално, а први пут лауреати ће моћи да буду драматурзи и сарадници за сценски говор, јер су ова два сегмента позоришне представе - драматургија/ драматизација и сценски говор - уведене у такмичарске категорије фестивала.
И. Бурић
