Она конзументима доноси сигурност да ће купити производ одређених перформанси док власницима компанија које објављују уметничке производе обезбеђује већу вероватноћу да ће се уложени капитал вратити са одређеним процентом профита. Због свега тога се од занатлија (читај, уметника) у овој индустријској бранши очекује да се држе оних садржаја и тема које су их учиниле колико-толико познатим. Било какво одступање од подразумеване улоге се обесхрабрује од произвођача а ни публика није склона таквим излетима. Отуда се овакав ексцес може сматрати великим успехом занатлије/уметника и доказ је не само његовог талента већ и тврдоглавости и борбе за сопствени идентитет, али и одређеног респекта који аутор има код издавача.
Такав је случај са стрипом/графичком новелом „Мало убиство“ и њеним сценаристом Аланом Муром (1953). Мур је пре појаве овог дела али и од тада до данас звезда корпорацијског стрипа односно обновитељ славе посусталих франшиза (Бетмен, Створење из мочваре, Марвелмен), субверзивни настављач традиције суперхероја („Посматрачи“); уз ова дела стоје и она која амбициозније користе жанровске обрасце - антиутопијске фантастике („О за освету“), историјског кримића („Из пакла“) – или приређују специфичне жанровске мешавине („Лига изузетних yентлмена“). Мура је, упркос популарности, красила и неукротива стваралачка знатижеља па је лако скретао у воде независног стрипа који му је дозвољавао да експериментише тј. разиграва своје таленте. Једно од дела која одражавају Мурову тежњу ка новом и неконвенционалном је и стрип „Мало убиство“ из 1991. који је 1994. заслужило награду „Вил Ајзнер“ за најбољи нови стрип албум. Упркос квалитету и награди овај стрип није привукао пажњу Мурових фанова који су више ценили његове комерцијалније радове.
После катарзе усред ноћи свиће сунчан дан. Мур у четири поглавља описује Холијево путовање из садашњости у трауматичну прошлост, препознавање болних места и погрешних поступака, губљења детињих одушевљења. Сусрет за бившом девојком, сада мајком двоје деце, потврда је Холијевог тапкања у месту, неспособности да истински крене даље са сопственим интимним животом упркос професионалном успеху.
Мурова прича прати младог Тимотија Холија, Енглеза на раду у Америци, стручњака за рекламе који је, после једне успешне кампање, добио прилику да осмисли рекламну кампању за пласирање производа у Совјетском савезу (радња се одвија пре пада Берлинског зида и пропасти социјализма)! Велики изазов прате и непријатности (напуштање дотадашње компаније) али и ментална исцрпљеност; Холи верује да га одмор и повратак у Енглеску могу повратити у форму. Ипак, ствари се отржу контроли и крећу својим током. Повратак у родни град истовремено је и повратак међу успомене на неуспехе на љубавном плану (пропали брак и веза), на сопствену несигурност, неуклопивост и веће и мање погрешне одлуке. Холи посвуда, у Америци и Енглеској, види дечака који бежи од њега све док га не дочека за столом у кафани и саопшти му да жели да убије Холија јер је Холи прво убио њега! Туча младог и старијег Холија начин је да старији коначно одрасте и прихвати одговорност за своје поступке, какви год они били.
„Мало убиство“ је психолошка студија вешто изведена коришћењем паралелних радњи, контрапунктирањем два временска тока са низом „флешбекова“, односно потенцирањем лабилности и непоузданости главног јунака. Оскар Сарате (1942), Аргентинац на дугогодишњем привременом раду у Европи, својим експресивним, благо карикатуралним цртежом и експлозивном палетом чистих боја адекватно осликава атмосферу психоделично/параноичне потраге - за изгубљеним временом? - у којој све речено и виђено има неочекивани потекст и значење. Несавршени (анти)јунак ухваћен у клопку неспособности да измири сопствене животне дугове није могао имати бољи лик од оног који дају јарке, засићене боје уз повремене избледеле сцене сећања.
Илија Бакић
