Веће ове награде указује да поред периода тридесетих година када је највише стварао признати архитекта Ђорђе Табаковић, најплоднији период развоја града био је од шездесетих до деведесетих година прошлог века. То је било време експанзије квалитетне градње када су пројектни бирои радили у оквиру тачно дефинисаних правила пројектовања и када су постулати стуке, како професионални тако и морални били примарни у раду сваког архитекте. У том периоду, када је град добијао свој нови лик и своју препознатљивост, стварао је и архитекта Миодраг Лозић. Радио је у Пројектном заводу Војводине, а после као водећи пројектант у архитектонском бироу „Архитект“.
Градитељски опус архитекте Миодрага Лозића чине остварења различитих типологија, од здравствених објеката преко пословних и стамбених зграда, објеката социјалне заштите до индустријских комплекса, које је стварао како у Новом Саду тако и широм Војводине.У богатом опусу овог архитекте Веће награде издваја стамбено пословну зграду на углу Булевара ослобођења и улице Максима Горког за коју је добио 1970. Октобарску награду Новог Сада, а која осликава карактеристичан архитектонски сензибилитет Лозића.
Поред ове зграде изводи и стамбене објекте у Бачкој Тополи и Врбасу, као и стамбена насеља у Шиду. Недуго после ових остварења, поред Домова здравља у Врбасу и Шиду, ствара једно од својих најпрепознатљивијих дела, Дом за пензионере на Лиману 2. Издваја се и пословна зграда Завода за осигурање Војводине (данашњи ДДОР) која својом поставком плени пажњу пролазника у Железничкој улици. Врхунцем његове архитектонске каријере сматрају се два објекта за које је добио награде Салона архитектуре у Новом Саду и то за Вишенаменски објекат са здравственом станицом у Вишњићеву и Геронтолошки центар и пензионерски дом на Новом насељу у Новом Саду. Деведесетих година прошлог века завршавајући тржно-пословни центар у Пашићевој улици са колегом и рођаком професором Ђорђем Злоковићем, заокружује каријеру коју је започео дипломирањем на Архитектонском факултету у Београду у класи професора Милана Злоковића.
Ова награда је установљена 1995. у част једном од пионира српске модерне архитектуре и истакнутом новосадском градитељу архитекти Ђорђу Табаковићу (1897-1971). Архитекте -добитници Награде припадали су плејади првих промотера савремене послератне архитектуре у Војводини и Србији, који су оставили трајни печат у послератној историји наше архитектуре али и културе у целини, посебно у Новом Саду и Војводини.
Н. П.
