Француски стрип уметник Кристоф Блен (1970) један је од стваралаца који су везани за светове у центру којих су мора/океани. О томе пише/црта из личног искуства јер је, како сазнајемо из поговора овог албума, војни рок служио у морнарици, а своје упечатљиве успомене из морнарском живота описао је у књизи „Свеске једног морнара“ објављеној 1994, годину дана после служења војске. Фасцинације оним што је видео, искусио и доживео - војне бродове који су огромни, сложени механизми, строгу дисциплину и специфичну изолованост која чини да је брод свет за себе - темељи су и албума „Редуктор“ из 1999. године. Блен је и надаље заточеник мора што је потврдио и необичном серијом „Исак пират“ (1999-2005), о сликару који одлази на брод и постаје пират, која је већ доступна домаћим читаоцима захваљујући агилном „Даркњооду“.
Прича „Редуктора“ (Даркњоод, 2017) започиње испред Морнаричког наставног центра на чијим степеницама морнар Жорж Гилбер, студент океанографије, очекује премештај док му досађује морнар из кантине. Жорж бива распоређен за кормилара на броду злокобног имена „Ратоборник“ укотвљеном у луцу Брест. Жорж упознаје шаролику посаду огромног брода, од морнара са којима дели спаваону, преко мање или више способних официра и живописног доктора-козера, до уштогљеног капетана. Међу колегама, наизглед тврдим и прекаљеним момцима, издвајају се Нордиз, забушант и муватор који познаје све и свакога и Луј Блино, писац који се пријавио у морнарицу како би пронашао приче за своје књиге. Осим образовања, Блино и Гилбер деле и врло непријатну муку: пошто брод исплови обојица пате од константне морске болести што на њих навлачи бес претпостављених. Рутина пловидбе подразумева смене на бродској пасарели, вежбе спасавања људи из мора, картање и свађе у спаваони, пожар у кухињи... Кад брод добије задатак да пронађе непознату подморницу која је негде у територијалним водама, нервоза међу посадом расте, свако има своју верзију догађаја, од помирљивих до оне о неминовности рата, а неслагања у мишљењима се решавају свађама и тучама. Нордиз болесним, измученим друговима нуди, мада је то забрањено, да их одведе испод палубе, међу машине јер се тамо љуљање брода мање осећа. Блино и Гилбер пристају и тројка улази у свет мрака и паклене врелине, бескрајних ходника, злокобних црвених сенки и чудовишних, бучних машина. Господари подземља су механичари који се понашају као секта посебних, одабраних људи (који понекад личе на ђаволе).
Ускоро Нордиз, симпатично али свима досадно спадало, позива кормиларе да поново сиђу испод палубе како би им показао нешто изузетно. Они невољно крећу, опремају се лампама код електичара и три сата силазе у утробу брода све док не дођу до просторије коју заузима редуктор брзине, фантастични склоп зупчаника направљених изузетно прецизно пошто покретљивост брода зависи од њих. Одушевљен чуђењем колега Нордиз скаче по науљеним зупчаницима. Његово глупирање фасцинира писца који хоће да запише све што види, вади зарезач да наоштри оловку али овај пада у редуктор! Брод стаје. Слутећи да може бити оптужена за саботажу и стрељана, престрашена тројка покушава да се врати на палубу, али се губи у лавиринту ходника. На површини командант наређује потрагу за осумњиченима што ће изазвати и трзавице између разних родова који служе на броду. Пометња изазива и бујање нових гласина о подморници која, наводно, кружи око брода...
Изгубљени, на ивици живаца бегунци лако падају у ватру и међусобне обрачуне. Норвиз бежи од другова, излази на палубу и баца се у море. Писца хвата бродска полиција а кормилара сакривају механичари. Гоњен грижом савести писац бежи из притвора и силази у редуктор да исправи своју грешку али остаје заглављен. Кормилара одводе у притвор где, изгубивши осећај за време, чека осуду или ослобођење. Када му саопште да је слободан он, збуњен, у луци угледа „Ратоборника“ и од морнара сазнаје причу о морнару који је извучен из редуктора тако што је овај потпуно демонтиран. Сада се и брод расклапа. Али краја тој причи нема јер саговорници морају да јуре за последњим аутобусом.
„Редуктор“ је уверљиво и убедљиво дело сјајне атмосфере са мноштвом допадљивих а животних ликова, вешто скицирним односима у групи, са врцавим дијалозима, зачудним заплетом и изузетним украсима као што су фантазмагоријски снови, бизарни доживљаји (о претрази садржаја утробе мртвог кита) и шизофрене анегдоте (посебно она о судбини пса у подморници). Бренов карикатурално-примитивни ликовни манир потпуно одговара причи док повремени цртежи већих димензија као и ванредно експресивни колорит уверавају знатижељног читаоца-гледаоца да пред собом има рад софистицираног цртача стилисте. Свеукупно гледано, ово је дело на трагу најбољег „ауторског стрипа“ и „графичких новела“ који баштине форму девете уметности, али не поштују обрасце класичног, синдикално-корпорацијског стрипа.
Илија Бакић
