Танасковић: Културно наслеђе је увек угрожено

БЕОГРАД: Српско културно наслеђе је посебно угрожено у неким деловима бивше Југославије, где постоји тенденција укидања елемената српског културног идентитета и "прекњижавања" на културне идентитете других, сматра бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
r
Фото: Dnevnik.rs

"Поред тога што има и занемаривања и недовољног старања о њему, постоји и тенденција његовог расрбљавања, односно укидања као елемента српског културног идентитета и прекњижавања условно речено на културне идентитете других - у случају КиМ једног непостојећег културног идентитета Косова као државе. У случају Црне Горе то је компликованије јер је везано и за статус СПЦ у Црној Гори", истакао је Танасковић.

Према Танасковићевим речима, у таквим проблематичним случајевима, као што је пример и Косова и Метохије, Србија има релативно ограничене могућности, с обзиром на то да не контролише ситуацију на терену.

"И ту, међутим, има неких могућности. Свакако је Унеско организација преко које се може утицати на то да се смањи степен угрожености нашег културног наслеђа и срећа што Унеско прихвата извештаје наших институција ", навео је Танасковић на РТС-у.

Када је реч о угроженом делу културног наслеђа, Танасковић каже да о томе брине Центар за културно наслеђе Унеска за светску баштину и да се редовно подносе годишњи извештаји о стању културне баштине.

Додаје да на основу тих извештаја Унесков комитет доноси одређене закључке и онда налаже држави која је уписала то наслеђе да уклони опасности.

Како је рекао, оно што Србија може да учини и што у доброј мери и успева јесте да ти извештаји о стању заштите културне баштине буду што реалистичнији.

Напомиње да постоји стандардна процедура да би се неко културно добрио уписало на Унескову листу и да је Конвенцијом из 1972. године успостављена листа културног и природног наслеђа које се чува.

Затим се, указује Танасковић, одреди известан број тих добара за које се претпоставља да својом универзалном вредношћу и стањем у којем се налазе могу бити конкурентна за светску листу.

Након тога се, каже Танасковић прави тзв. тентативна листа на којој се налази одређени број културних и природних добара за која се претпоставља да би могла бити предложена.

Када се стекну услови, пошто се уради одговарајући номинациони досије на основу кога се једно добро кандидује, онда се то добро пријављује, истиче Танасковић.

Како додаје, до сада је уписано око 1.160 добара из 165 земаља.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести