Изузетна Вукова награда припала је Богословији Светог Кирила и Методија из Призрена, Галерији Матице српске (Нови Сад) и примадони Милки Стојановић.
Вукову награду понели су сликар из Лознице Драган Бартула, привредник и мецена културе Бранислав Баћовић (Београд), музеолог Никола Гогић (Ужице), Дечји културни центар Београд, музеолог Драган Драшковић (Краљево), културни посленик Драган Којић (Нови Сад).
Лауреати су и сликар и графичар Боривој Попржан из Новог Сада, диригент и управник Народног позоришта у Београду Дејан Савић, књижевник Јовиша М. Славковић (Гуча) и новинар РТС-а Бранко Станковић (Београд).
Добитнике је поздравио министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметивши да су вредни посленици културе добили признање које сведочи да је њихов рад препознат и вреднован високим Вуковим именом.
Вукосављевић је подсетио на рад Вука Стефановића Караџића као „утемељивача српске ренесансе“ којим је трасирао пут развоју српског језика и писма.
Вукосављевић је рекао да је Вуков рад био и данас јесте изложен критикама, али да не можемо знати где би нас река историје одвела да није било њега.
Министар је нагласио да је Вук подарио јасан и разумљив језик читавом културном простору од Брача до Сентандреје, Темишвара и Трста и да је данас наш задатак да чувамо српски језик и српско писмо.
Генерални секретар КПЗС Живорад Ајдачић истакао је да је за 62 године колико постоји Културно-просветна заједница Србије урађено много тога како би култура, у оном најширем и најлепшем смислу, била присутна и важна у сваком кутку Србије.
Чували смо обичаје, традицију, језик и писмо, али и отварали нове путеве младим ствараоцима, додао је он.
Ајдачић је подсетио да се прошле године навршило 230 година од рођења Вука Стафановића Караџића и 170 година од значајне 1847. – „године Вукове победе у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба“.
Он је цитирао Вука из предговора Српском буквару: „Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати што су други писали прије двије иљаде година и написати да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази и могло би се рећи да је онај који је први њу измислио, био више Бог него човек. Писмо је отворило пут уму љуцкоме“.
То је данас наш задатак, да сачувамо језик и писмо, језик као основни идентификациони код једног народа у којем се чува вековно, миленијумско знање, историја, традиција, све оно што један народ чини посебним, али му и отвара равноправно место у породицама других народа. Морамо да цувамо и негујемо наше писмо, нашу српску ћирилицу којом треба да се поносимо, али и да је књигама, научним делима и комуникацијом преко нових електронских медија, предамо у наслеђе својим потомцима, нагласио је Ајдачић.
Свечаности су присуствовали председница Народне скупштине Маја Гојковић, представници министарстава за културу, просвету, рад, Града Београда, покрајинског секретаријата за културу, установа културе, науке и просвете и верских заједница.
