У питању је еминентна колекција од 75 уметничких дела, слика, скулптура, графика и радова у различитим формама нових медија, насталих на војвођанском уметничком простору од шездесетих година до данас, а које је скупио овај новосадски дугогодишњи ликовни критичар и сада поклонио Галерији. Дела 57 познатих уметника поред разноврсности ликовних израза, уметничких линија и стремљења показују богатство техника и технологија израде и могу се условно сместити у категорије концептуалне уметности, неоекспресионистичке праксе и геометријске апстракције. На реализацији ове изложбе сарађивали су кустоси ГМС мр Данило Вуксановић и Мирослава Жарков који су и аутори текста у каталогу.
Представљајући на јучерашњој конференцији за штампу ову колекцију др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС, је указала да Матичина Галерија има дугу традицију поклон-збирки које су даривали сами уметници, њихови наследници или колекционари. У Поклон-збирци Саве Степанова, по њеним речима спојила су се два настојања - да се промовише племенити гест даривања, а са друге стране да се колекција отвори и за савремено стваралаштво показујући на тај начин да музеј треба да буде место комуникације прошлости и садашњости, уметности из претходних времена и оне настале у актуелном тренутку. Најважније је што ова збирка, како је навела управница, попуњава управо ону празнину у колекцији ГМС од шездесетих година до данас, насталу у политици аквизиције оснивањем Галерије савремене уметности Војводине и савршено се наслања на сталну поставку 20. века ГМС и концепт који је понудила др Лидија Мереник и продужава слику о уметности у Војводини до данашњих дана.
Један од аутора изложбе, Данило Вуксановић је указао да је ова поставка само мали део оног што је Степанов урадио и презентовао током више од четири деценије, али представља есенцију његовог кустосирања и музеолошког посла. Он никада није ограничавао свој фокус, него је отварао ново поље времена које се испред нас одмотава. Ова изложба је, по њему велики искорак за ГМС јер до сада нису имали нешто што се налази између тока историје уметности који још није сагледан на прави начин и онога што су биле тековине прве половине 20. века модерног српског сликарства и уметности. Изложба се условно може поделити на неколико фаза условљених материјалима или појмом слике, а то су сви њени видови који одавно превазилазе класичне оквире штафелајног сликарства. По Вуксановићу, посебно је занимљиво што ће на поставци моћи да се виде дела од нове слике, преко материјалности и геометризма до концептуалне уметости која је у доброј мери обележила уметност Војводине и Новог Сада.
Кустос Мирослава Жарков наводи да захваљујући поклону Саве Степанова и изложби тим поводом приређеној, новију српску уметност је могуће сагледати из перспективе ликовног критичара који је деценијама пратио дешавања на савременој уметничкој сцени и чије су стручност и компетентност допринеле да његова збирка одржава најважније моменте, ствараоце и карактер ове уметности.
Указујући да је одавно имао жељу да збирку коју је стекао поклони Галерији Матице српске, у којој му је од 1973. до 1979. било и прво радно место, Степанов је нагласио да никада себе није доживљавао као колекционара. Уметност је, по њему увек била недовољно поштована у свакодневном животу и позната је крилатица да су највећи спонзори културе били радници запослени у култури. Сви који су се бавили уметношћу налазили су се у истом лонцу, јер никада у нашем друштву није успостављен заланчани однос, о коме је говорио Бенито Олива, на релацији уметник - уметничко дело - галерија или музеј – медији - тржиште.
Кад се то склопи уметност може да живи без дотација и да се развија сама по себи. Из те сарадње са уметницима су се ова дела нашла код мене, а када сам схватио да ни осамдесете, ни деведесете нису адекватно третиране у музејима који тада нису били у стању да откупљују дела, постао сам свестан да поседујем нешто врло важно и да треба ову збирку да поклоним тамо где ће јој бити најбоље. Ова збирка је далеко од концепцијске замисли али акумилирање ових дела било је адекватно збивањима у којима сам учествовао а као критичар сам се увек трудио да будем међу онима који су се бавили најактуелнијом уметношћу, објашњава Степанов и наглашава да је ова дела добио лакше него што су други били у прилици и да сада то враћа с поносом, захвалан пре свега уметницима као и Галерији Матице српске са којом је изузетно сарађивао.
Изложба ће трајати до 7.септембра и до тада ће сваког петка бити приређен пратећи програм, у виду предавања, разговора, ауторских вођења кроз поставку, пројекције филма.
Н. Попов
