Међународна изложба “Моја уметност је моја стварност” представиће уметнике, уметнице и уметничке групе из Немачке, Француске, Хрватске, Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Мађарске, Албаније, Израела и Канаде, који се баве (ре)интерпретацијом меморије насиља и њених дискурзивних талога, (де)конструкцијом памћења и пројекцијом нових (микро)историја кроз помирење и заједништво, као и позиционирањем личних флуидних идентитета унутар глобалних процеса.
Кустоскиња изложбе Сања Којић Младенов наводи да се ови аутори баве испитивањем променљивих позиција моћи, различитих геополитичких интереса, мењања страна и улога, кроз анализирање питања документовања историје, постојања прикривених и заборављених архива, те грађења идентитета на основу владајућих ставова и односа. Уметници/-ице користе студије случаја из прошлости, архивску грађу или лична искуства као ресурс за њихову реконтекстуализацију и ново представљање. Циљ изложбе је указивање на значај сећања на насилна и трауматична искуства, али и важности помирења и очувања заједништва кроз савремену уметничку праксу, те испитивање позиције колективног и персоналног идентитета као променљиве категорије директно повезане са друштвеним процесима, указе Сања Којић Младенов. Биће изложени цртежи, фотографије, видео радови, објекти, исталације,видео преформанси.
Друга изложба ће представити часопис за фотографију “Спот” који је током седамдесетих година издавала Галерија града Загреба (данас Музеј сувремене умјетности) као и радове низа познатих уметника који су у њему тада објављивали. Кустоскиње Јасна Јакшић и Ивана Канцир најављују да су у питању “изложбе, акције и вербално препарирани предмети. Међу нама: мало пепела, мало дима и...много кестена”. СПОТ је у својих једанаест бројева, током шест година излажења, био средство дисеминације фотографске слике која превазилази фотографију коју доживљавамо као лепу уметност.
Изложбе ће бити отворене до 3. фебруара.
Н.П.
