Ауторке изложбе су: Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, др Гордана Бекчић и историчарка уметности Ружица Опачић. Изложбу ће отворити министарка културе и информисања Републике Србије Маја Гојковић.
Осаманест жена чије ће дело бити представљено на овој изложби, утирале су пут новим генерацијама сликарки, књижевница, лекарки, научница, филозофкиња, боркиња за бољи социјални положај жена у професионалном животу. Међу истакнутим великанкама одабране су прва српска песникиња Милица Стојадиновић Српкиња, такође песникиња Мина Караyић, сликарка Полексија Тодоровић, прва жена која је осликала иконостас и са супругом сликаром Стевом Тодоровићем радила портрете, прва докторка наука у Србији Драга Љочић, сликарке Бета Вукановић, Надежда Петровић, Видосава Ковачевић, Зора Петровић, Лепосава Ст. Павловић, Милена Павловић Барили, Љубица Цуца Сокић књижевница Исидора Секулић, прва жена академик, истакнути архитекта Јелисавета Начић, кореографкиња и новинарка Марија Мага Магазиновић, филолог Аница Савић Ребац, песникиња Десанка Максимовић, композиторка Љубица Марић и редитељка Соја Јовановић. По речима ауторки изложбе, биле су и болничарке, и ратнице, с медаљама и чиновима, по много чему прве у свом граду, земљи, па и Европи. Прве на студијама, прве са дипломом, прве докторанткиње, прве књижевнице, прве сликарке, прве управнице, чланице Српске академије наука и уметности, оснивачице уметничких удружења, али и друштава за заштиту жена. Увек патриоткиње, често су балансирале између борбе за лично остварење и окова које им је наметало патријархално друштво, још чешће остајале несхваћене у борби за остваривање личних, уметничких, социјалних и животних циљева. На изложби ће бити изложен велики избор личних предмета наших великанки, као што су виолина наше прве композиторке Љубице Марић, чија дела су изводили највећи светски оркестри, затим лични предмети сликарке Милене Павловић Барили, чувени шешир Десанке Максимовић, писаћа машина Исидоре Секулић.
– Циљ пројекта “Великанке спрске културе” је да се повећа видљивост женског културног наслеђа које је омогућило да жене данас заузимају највише положаје у нашој култури и друштву. Њихова истрајност, непоколебљивост, снага да се баве својим позивом била је несавладива сила и пламен који је мењао наше друштво, а у коме су саме често сагоревале. Верујемо да нам се сада, док причамо о њима, осмехују - наводе ауторке изложбе. - Често слављене у иностранству, а несхваћене у својој земљи, неретко у борби против патријархата, бирократије и неписаних правила, утирале су пут новим генерацијама, несвесним да за могућности које данас имају треба да захвале својим славним преткињама. Неке су биле слављене за живота, по некима се зову школе, болнице и улице, о некима се тек понекад проговори, а неке су остале заборављене.
По речима ауторки поставке, постоји на десетине жена које заслужују пођеднаку пажњу попут ових 18 великанки, а овом изложбом они су само отворили врата ка бескрајном океану женског културно-историјског наслеђа.
Партнери у реализацији ове изложбе су Музеј града Београда, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Милене Павловић Барили, Уметничка галерија Надежде Петровић, Галерија САНУ, Музиколошки институт САНУ, Музеј позоришне уметности Србије, Народни музеј Ваљево, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Задужбина Десанке Максимовић, Галерије Х Витамин, ШТАБ и Б2, приватне колекције.
Изложба се може погледати до 27. марта четвртком и петком од 15 до 20 и суботом од 11 до 16 часова, а током њеног трајања биће одржана бројна предавања, представе, перформанси и тематске вечери, инспирисане њиховим делима.
Н. П.
