По речима председника МС проф. др Драгана Станића, скуп је организован с пуном свешћу о томе да се о овим питањима систематски није разговарало још од краја деведесетих година прошлог века. Последњи сличан скуп одржан је, наиме, још у октобру 1998. у Бијељини, са којег је остао зборник радова „Српски духовни простор”...
У питању је жива тема свих наших дилема у овом времену, а о њој више од две деценије нисмо озбиљно разговарали, што је заиста недопустиво велики временски размак, упозорава проф. Станић и додаје да би сада требало сагледати шта је од те 1998. добро урађено, шта уопште није урађено, а шта је урађено лоше, односно на којим пољима је ситуација погоршана.
Тим пре што је српски културни простор данас на великим искушењима, будући да су у питању различите државе, а да је наш народ изложен разним облицима притисака..., вели наш саговорник.
Најављено је више од 60 учесника, од министра културе Владана Вукосављевића и епископа бачког Иринеја, преко академика Матије Бећковића, Мира Вуксановића, Василија Крестића, Милована Данојлића, Младена Шукала, закључно са низом професора универзитета: Славком Гордићем, Милом Ломпаром, Слободаном Владушићем, Ђорђем Трифуновићем, Љубомирком Кркљуш... А међу већ најављеним тематима су, рецимо, „Српски културни простор: оквири, границе и преплитања”, „Српско књижевно премрежавање”, „Српски национални идентитет - религијски и секуларни модел”...
Мислим да смо окупили људе који о овој теми имају штошта да кажу. При томе очекујемо да ће првенствено бити указано на то који су проблеми и како их у будућности решавати. У том циљу смо и сесије организовали по дисциплинама, односно груписали смо проблеме који су у видокругу проучавалаца језика, па књижевности, социолошког хоризонта, све до историје уметности и очувања културног наслеђа. Наравно, трудили смо се да сагледамо и специфичне проблеме појединих региона, казао је проф. Станић..
Након научног скупа биће објављен зборник радова, али проф. Станић истиче да он није сам себи сврха, већ је идеја да се на темељу свих ових слова и студија формулише програм будућих послова, које ваља предузети. Биће на скупу, дакако, и прилога који имају чисто научну вредност, у смислу указивања на неке појаве из прошлости које су значајне за ову тему, али је, напомиње председник Матице српске, у овом тренутку ипак већи фокус на практичном моменту, на својеврсном акционом плану...
Ово су, иначе, проблеми с којима се Матица свакодневно суочава, и питања о којима непрестано размишља, поготово у области енциклопедистике, лексикографије... Али мислимо да је потребно да добијемо неку врсту синтетичког погледа на ту проблематику. Стога се скуп и реализује у договору са Министарством културе, које је својевремено утврдило Предлог стратегије развоја културе до 2027. Овај акт препознаје и значај повезивања српског културног простора, али још увек није ушао у скупштинску процедуру. И то, сведочи да су питања културе, нажалост, у политичкој сфери ипак на маргини, иако је евидентно да нама култура данас представља основни ослонац за опстанак читавог народа, поготово на просторима на којима је он угрожен, као што је случај на Косову и Метохији.
М. Стајић
