Народни музеј затворен је за посетиоце још 2003. године, а у току је комплетна обнова здања и стварање услова за поновно отварање ове културне институције од националног значаја.
Радови у унутрашњости музеја, који су до сада завршени више од 80 посто, почели су средином 2016. године.
У Народном музеју, свакодневно на реконструкцији и адаптацији тог објекта, површине 11.300 квадратних метара, ради више од 50 радника различите струке.
Бранбић је поручила да је обнова Народног музеја један је од најзначајнијих пројеката за грађане и будућност Србије, а његовим отварањем у јуну шаљемо сигнал да је култура важна, да ћемо у њу више улагати, јер је то најздравији основ за дугорочни развој Србије.
"Ове 2018. је 15 година како је овај музеј затворен, то је својеврстан културни геноцид који смо наметнули сами себи и важно је након Музеја савремене уметности прошле године, ове завршимо и отворимо Неордни музеј", поручила је Брнабић.
Са председником и премијерком радове на обнови обишли су и министар културе и информисања Владан Вукосављевић и градски менаџер Горан Весић.
Председник Србије Вучић изразио је данас уверење да ће Народни музеј отворити своја врата на Видовдан и да ће грађани, али и туристи из целог света моћи да виде богату културну понуду ове кључне установе српске културе и духовности.
„Овде од 2003. нема сталне поставке. Веома сам задовољан што смо суштински почели обнову 2014. Обнова ће бити завршена, уверавају радници и извођачи до 31. марта. Имаћете времена да видите како се припрема поставка и верујем да на Видовдан можемо да отворимо врата овог музеја, који је уз Народно позориште сасвим сигурно најзначајнија српска културна установу за грађане Србије и света“, нагласио је Вучић.
Рекао је да свесно говори о грађанима света, имајући у виду све већи број туриста у Београду и Србији.
„Имали сте прилику да чујете на улицама турски, кинески, енглески, више него српски баш овде на Тргу Републике или Кнез Михаиловој. Културни туризам је нешто што привлачи највиећи број туриста. То ће значити више новца, радних места, већи интерес, када завршимо Музеј“, указао је Вучић.
Истакао је да после Народног музеја остаје да се уради Музеј града за који је потребно уложити 20 милиона евра.
„То је нешто што остаје за будућност нашој деци и донеће помаке у културној понуди Србије и Београда. У Народном музеју имамо више од 3.000 слика и 900 скулптура. Верујем да ће то бити дивно место за грађане и да ћемо моћи да похвалимо нечим што смо неразумно успелли да изгубимо пре 15 година“, нагласио је он.
Вучић се осврнуо на критике што је користио оштре речи, рекавши да је рачунао да је важнији резултат, а да су они који критикују оставили град без музеја, оставили Народни музеј неуређен.
„За мање од сест месеци видећемо овде сталну поставку“, подвукао је он.
Замолио је директорку да ужурбано настави свој посао, како би ускоро грађане могли да обрадујемо овом величанственом институцијом.
Властима града честитао је на многоме што је урађено у Београду.
„Урађен је Обилићев венац, многи други пројекти, бројне фасаде. Сада морамо да решимо Трг Републике, Стакленац, желимо да наставимо са прогресијом раста броја туриста“, нагласио је он додајући да је пред нама велики посао.
Премијерка је рекла да је обнова Народног музеја један је од најзначајнијих пројеката за грађане и будућност Србије, а његовим отварањем у јуну шаље се сигнал да је култура важна, да ћемо у њу више улагати, јер је то најздравији основ за дугорочни развој Србије.
"Ове 2018. је 15 година како је овај музеј затворен, то је својеврстан културни геноцид који смо наметнули сами себи и важно је након Музеја савремене уметности прошле године, ове завршимо и отворимо Народни музеј", поручила је Брнабић.
Тиме се, подвукла је, даје сигнал да је култура важна, да ћемо у њу више улагати и више се тиме бавити, јер је тyо здравији основ за дугорочни развој Србије.
То је, каже председница владе и сигнал да влада завршава пројекте, што је, истакла је, важно и „за нашу психу".
„Код нас је толико дуго било важно добити паре и започети пројекте, а онда ставите тај пројекат ад акта и нисмо их завршавали. Претходна влада, вођена Александром Вучићем, и ова влада, завршава пројекте - било да је то најмања школа у најмањем селу у Србији или Музеј савремене уметности или Народни музеј. Завршавамо пројекте", подвукла је Брнабић.
Она је назначила да је управо култура један од важних приоритета ове владе, јер је претходна каже у највећој мети увела ред у макроекономију, у фискалну стабилност, те да је на овој влади да то одржи и настави даље.
У том смислу, навела је да су за дугорочни развој Србије важни образовање и култура јер без тога не можемо да имамо нове, младе генерације које размишљају креативно, аналитички и које се не плаше да додносе одлуике...
Посебно је изразила задовољство због договора са једном од највећих светских уметница, српског порекла, Марином Абрамовић о организацији њене ретроспективне изложбе у Музеју савремене уметности на Ушћу, која ће бити отворена у септембру 2019. године.
Такође, један велики позоришни фестивал биће одржан у Београду ове године.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић казала је да јој је изузетна част што ту институцију данас обилазе председник Србије, премијерка и министар културе, наводећи да то види као изузетно добар знак.
Каже да је реч о најстаријој институцији музејског типа, која је настала 1844. године.
Она је истакла да ће 31. марта бити завршени грађевински радови, а затим наставља са радом за који су били потребни предуслови који се сада испуњавају.
"Од тог момента креће посао усмерен на сталну поставку. Сви ће потом заборавити колико је било комплексно и тешко извести све те радове, већ ће сви очекивати да виде сталну поставку. За то је потребно неколико месеци", казала је Борић Брешковиц.
Она је нагласила да стална поставка треба да представи развој културе на овом подруцју од праисторије до 20. века, а фокус им је на томе да национална култура добије посебан израз и да на тај нацин представе оно што је наше национално бице.
Зграда је, каже, обновљена из темеља са комплетном инфраструктуром и најмодернијим, уређајима како би наша културна баштина могла да буде изложена очима јавности.
Народни музеј затворен је за посетиоце још 2003. године, а у току је комплетна обнова здања и стварање услова за поновно отварање ове културне институције од националног значаја.
Радови у унутрашњости музеја, који су до сада завршени више од 80 посто, почели су средином 2016. године.
У Народном музеју, свакодневно на реконструкцији и адаптацији тог објекта, површине 11.300 квадратних метара, ради више од 50 радника различите струке.
