У свечаној сали комплекса Националне библиотеке, Вукосављевић је истакао да му је велика част што се налази у земљи која је изродила велика имена светског књижевног наслеђа, која су читана генерацијама и на српском језику, и која су део темељне културе.
Долазим из пријатељске земље која се налази на два поларизована културна круга, источног и западног. Бити на свакој граници значи имати историју пуну судара, али и културу пуну додира и прожимања. Управо због таквих прожимања, ја се, као Србин овде на древном иранском тлу, не осећам потпуним странцем, без обзира на географску удаљеност наших двеју земаља и без обзира на културне, у првом реду конфесионалне разлике, казао је Вукосављевић.
Министар је подсетио на историјски оквир настајања важних књижевних дела у Ирану и Србији.
У време када овде велика дела исписују општепознати ствараоци као што су Хафиз, Руми или Сааиди, у Србији делују мање познати, али не и мање изврсни средњевековни аутори, први Њемањићи Свети Сава и Стефан Првовенчани, Доментијан и Теодосије и низ других. Многи уметници и ствараоци исламског порекла, уградили су своје дело у грађевину српске културе какву данас познајемо, казао је он.
Вукосављевић је навео да српски нобеловац Иво Андрић најлепше странице своје прозе посвећује исламским, али и другим ликовима своје завичајне Босне, а роман „Дервиш и смрт“ Мехмеда Меше Селимовића, један од најомиљенијих српских романа, као главног јунака има честитог Ахмеда Нурудина, шејха текије мавлевијског реда.
Министар је истакао да нас „процес глобализације у свим друштвеним сегментима ставља пред изазов очувања специфичних културних вредности народа света“.
Идеологија и глобализација тежи да свет унификује и споља и изнутра према мери најмоћнијих сила. Наше схватање је да свет треба да остане мозаик различитих култура и културних традиција, које се међусобно слободно срећу и размењују њихове тековине. Хоћемо да будемо део, или бар делић, савременог повезаног света, али да останемо своји, онакви какве нас је обликовало наше историјско искуство, казао је Вукосављевић.
Министар је нагласио да су ирански штанд, издања и програми, изазвали велику пажњу публике на Сајму књига у Београду.
Сада је Србија у прилици да представи оно што ствара у области књижевности и издаваштва. То је почаст коју треба да оправдамо и нашом презентацијом, али и даљим корацима у досад успешној и пријатељској сарадњи, казао је Вукосављевић.
На отварању Сајма књига у Техерану наш изузетни мултииструменталиста Слободан Тркуља одсвирао је једну композицију на традиционалном дрвеном дувачком инструменту кавали и добио громогласан аплауз гостију на свечаности отварања велике књижевне смотре у главном граду Ирана.
