у Новом Саду, због којег је крајем прошле године ДКВ био буквално на корак, тачније на који минут од деложације због неизмирених обавеза, и то по налогу суда. По речима Ђезе Бордаша, новог председника ДКВ, у оптицају је неколико могућих решења, мада се до оног коначног још, напомиње, није дошло...
– Видећемо најпре да ли ће Друштво остати у просторијама које тренутно користи или ћемо бити принуђени да се селимо. У сваком случају, важно је што се у трагање за решењем укључила и Покрајина, јер чланови ДКВ живе и у Сомбору, Суботици, Руми, диљем Баната... – каже Бордаш за „Дневник”. – Нови Сад ће бити 2021. Европска престоница културе и ваљда је свима у интересу да бар о оваквим детаљима свет културе и уметности не треба да се брине, већ да сву своју енергију усмери у правцу коришћења креативног потенцијала како бисмо се представили у што бољем светлу.
Иначе, управо водећи рачуна о платформи ЕПК 2021 Друштво књижевника Војводине припремаће сваку своју манифестацију, и то не само у 2017. него све до 2021. Тако ће, рецимо, бити веома важан наставак сарадње са колегама из Темишвара, града који ће исте те 2021. такође бити Европска престоница културе.
– Могуће је, рецимо, ићи на заједничка издања, на српском и румунском, а можда и неким другим језицима, попут мађарског, јер и у Темишвару, баш као и у Новом Саду, живи доста нација. Ту говоримо о прози, поезији, есејистици, књижевним часописима, а могуће је такође заједнички организовати и књижевне сусрете. Кључ је, наравно, у томе да се не развијају само формалне, пригодне везе због ЕПК 2021, него да оне поприме суштински карактер.
Бордаш најављује да ће на том фону у наредном периоду бити јачана сарадња и са националним саветима, јер су они, између осталог, и основани како би бринули о очувању језика и културе националних заједница које живе на овом тлу. Такав вид сарадње ће, каже, бити значајан и када су у питању прекогранични пројекти, од Сегедина и Темишвара до Бањалуке.
– У сваком случају, Друштво књижевника Војводине мора бити много и видљивије и присутније него до сада. Дакле, поред тога што нас јавност препознаје кроз Међународни новосадски књижевни фестивал, који традиционално организујемо, морамо у тој истој јавности бити много присутнији и кроз различите симпозијуме, разговоре, приказе књига и уопште књижевне продукције, кроз награде, надам се све више издавачку делатност...
Председник ДКВ каже да је свестан чињенице да књижевност сама по себи није манифестна, односно да не привлачи у тој мери пажњу као Егзит или недавна изложба Демијена Хирста, али истиче да се ипак мора водити рачуна и о другим, често трајнијим вредностима, иако су оне можда мање примећене. Ипак, председник ДКВ указује на то да и свет литературе итекако може да изнедри и догађаје који ће привући најшире слојеве грађана – попут недавне посете Новом Саду турског нобеловца Орхана Памука...
– Наравно, јасно је да у основи свега мора бити квалитет. Није поента пошто-пото инсистирати на продукцији, подржавати скрибоманију, јер само са заиста добрим песмама, приповеткама, романима, филозофским студијама... можемо бити валидни. Све друго је узалудно. Но, ја верујем да управо у Друштву књижевника Војводине међу наших 400-450 чланова има довољно снаге за то да се изнедри квалитет. И на њега укаже.
М. Стајић
