Његош или Ловћенски тајновидац

„На страну оно што је Петар Други Петровић Његош био као песник, филозоф, државник, он је имао и дубље прозрење, светитељско прозрење у ту најдубљу тајну живота

и односа према тајни Бога и према тајни човека и његовој судби овде на земљи. Судби коју он оплакује, али је, с друге стране, ту и његова надежда у човека, које се не отказује до свог последњег издисаја”, речи су његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија изговорене у Матици српској.

У нашој најстаријој научној и културној институцији су, наиме, промовисана две књиге митрополита Амфилохија: „Споменица”, објављена поводом тридесет година његове архијерејске службе и четврт века од доласка на трон Митрополије црногорско-приморске, те „Житије Светог митрополита Петра Другог – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца”. Овај спис, изашао из митрополитовог пера, посвета је човеку чији је „Горски вијенац”, како вели, „ни мало случајно, често памћен наизуст, у српском народу, нарочито у Његошевој Црној Гори, присутан и прихваћен као ’пето Јеванђеље’”.

У „Житију” митрополит Амфилохије, између осталог, истиче да Његош „својом поруком и својим изворним сведочењем Бога и Христове вере не понавља на уобичајени начин научену веру и исповедање прошлих покољења. Он не проповеда и не приповеда; он не поучава и не моралише(...) Ловћенски тајновидац не верује у Бога – он Га зна, он Га види у дубинама свеукупног и човечанског бића”.

„Код Његоша је било све јединствено, па и спознаја дубинске разлике између оног што носи просвећеност, коју је проносио умни и мудри Доситеј Обрадовић, и коју је изродила и што рађа данас европска цивилизација, и просветитељства исконоског, изворног, исихастичког предања Православне цркве. И отуда је добро што Матица српска, чији је Његош био члан, наставља своју везаност за његово дело”, навео је у слову изреченом у МС митрополит Амфилохије.

Говерићи о „књизи оданости”, како је назвао „Споменицу”, академик Миро Вуксановић је рекао да је владика Амфилохије одређен „да хода као светац, а да говори као мудрац и да свој српски народ молитвом брани од сваке напасти и зла”. „Ученошћу је владика Амфилохије стекао докторат, а даровитошћу је постао теолошки писац, тумач Јеванђења и осталих светих књига, песник преводилац и беседник. Његова реч поје из Његошевог народног кола и једнако проклиње плахе и лакоме, којих је у наше манито доба ка’ на гори листа”, навео је Вуксановић.

Академик Матија Бећковић је на промоцији изговорио две своје песме, прву посвећену Његошу, „небесима осијаном песнику”, а другу самом митрополиту Амфилохију, док је председник МС проф. др Драган Станић у својој беседи посебну пажњу посветио улози владике у сагледавању значаја горепоменутог исихазма за српску културу. „У драгоценим доприносима дефинисања природе и специфичности српске културе посебно ваља истаћи његово сагледавање домета и значаја исихастичког покрета.

Јер српска култура је у оваквој врсти молитвеног искуства стекла изузетно моћну духовну основу. Митрополит црногорско-приморски је сјајан есејиста, чија је беседничка реч увек у близини песничке. Он није књижевник у ужем, цеховском смислу речи – он је православни духовник и богослов који се књижевним начином говора користи да би исказао искуства која би могла остати недовољно убедљива, па можда чак и неизречена уколико се књижевни стил не појави као посредник”, навео је Станић.

Иначе, јуче се састао и Његошев одбор Матице српске, у чијем раду је учествовао и митрополит Амфилохије. По речима проф. Станића, кључни резултат ове сесије је договор о трећој свесци Његошевог зборника, као и о томе да сви послови око њеног излажења буду завршени у овој години, у којој се обележава 170 лета од првог објављивања „Горског вијенца”...

М. Стајић  

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести