“Волоси” су “хипнотизирајућа комбинација музичара потеклих из карпатске традиције и класично образованих уметника”, а, поред тога, “њихова музика се темељи и на елементима yез импровизације и енергији рока”, те, познавајући и музику Лајка Феликса, вечерас треба очекивати експлозивну комбинацију стилова, звукова и њиховог извођења.
Пољски ансамбл “Волоси” долази први пут у Србију, на фестивал Номус. Тројица чланова су самоуки свирачи традиционалне музике (Јан Качмаржик, Збигњев Михалек и Роберт Васут) из Шлеских планина, а градски момци, браћа Кшиштоф и Станислав Ласон су академски образовани музичари. – Тај спој различитих искустава звучи веома узбудљиво и заводљиво и не чуде бројна признања, награде и похвале. Често наступају, ређе снимају и објављују. Тек су два албума у њиховој дискографији - “Волоси и Ласониовие” из 2011. године и “Номадизм” из 2015. године. Трећи албум би могао да буде баш са Феликсом Лајком – напомиње колега Никола Главинић у интервјуу са виолинистом Кшиштофом Ласоном.
За Лајка Феликса његов пољски колега, најављујући овај концерт, истиче да је мајстор виолине, али и да је његов приступ инструменту толико оригиналан, да га је немогуће упоредити ни са једним другим уметником.
– Репертоар се састоји од Феликсове музике и наших дела у једнакој
пропорцији. Имамо старе песме, али и неке нове, настале током
двогодишње сарадње и пријатељства. Импровизација је ту главни фактор
скоро сво време. Зато је свако извођење потпуно свеже, непоновљиво
искуство - износи Кшиштоф Ласон детаље вечерашњег концерта на Номусу, на којем ће се чути и њихове заједничке композиције.
Део групе “Волоси” су рођени у пољским планинама, и свирају
традиционалну музику северног дела Карпата, и, по речима Николе Главинића, вероватно би у њој могли да се препознају и елементи музике јужне Европе.
– Али, ми желимо да створимо свој стил, језик, заснован на универзалној инспирацији. Горштачки шмек остаје у позадини, као један специфичан печат – примећује Кшиштоф Волоси.
“Бројни су ласкави епитети који прате Феликса Лајка („војвођански Паганини“, „панонски Орфеј“ итд...), они су пре свега последица одушевљења оних који су их смислили и њихове потребе да некако опишу то што су чули. А то што Феликс ради измиче жанровима, фиокама, клишеима...”, указује Никола Главинић, и подсећа да је досад сарађивао са Михајом Дрешом, Александром Баланескуом, Бобаном Марковићем, француском рок групом „Ноир Дéсир“, пијанистом Јаношем Балажом, певачицама Беатом Пајом, Аном Чизмадијом, Габријелом Тинтер...Једна од новијих авантура те врсте је сарадња са пољском групом ’Волоси’”.
О заједничком наступу са њима Лајко Феликс износи утиске који најављују добре вибрације међу њима на концерту:
– Утисак ми је био да функционишемо добро. Да није било тако, не би ни радили и даље. Све је добро ишло. Често ме питају да ли добро функционишемо због тога што смо из истог дела Европе. Није само то разлог. Једноставно - добри су музичари!
Н. П-ј.
фото Мања
