Како је објаснио, брод је откривен на дубини између 7-8 метара испод површине земље, а у профилу се јасно уочава корито реке у којој је био потопопљен.
"Лежао је на песку који је очгледно речни седимент, а био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни седимент који је настао након промене речног тока када је овај простор постао рит. Слој изнад брода је мешовит и настао је кобиновањем еолског и флувијалног наноса. Ветар је доносио лес, а река повременим о честим плављењем муљ", каже Кораћ.
Лоциран је источно од ушћа старе Млаве у Дунав, 500 метара источније од ове локације пре месец дана је пронађен и моноксил у истом кориту.
"Пре годину дана на истом потезу пронађено је и гвоздено сидро, које је нестало исто вече кад га је багер избацио. У питању је веће речно корито које је својевремемо или било главни ток Дунава или већи рукавац Дунава", каже Кораћ.
Како објашњава, све је почело када је џиновски багер на површинском копу угља Дрмно током рада наишао на остатке дасака на већ поменутој дубини.
"Багериста је, имајући у виду богату историју овог подручја, правилно закључио да се ради о остацима из минулих времена и обавестио археолошку екипу упослену на истраживањима античког Виминацијума, која је посетила локацију под светлостима рефлектора будући да се ближила поноћ", додаје Кораћ.
Међу дислоцираним дрвеним деловима уочени су делови крме и кормила тако да је сместа било јасно да се ради остацима пловила, сачуваног захвљајући специфичним анаеробним условима и високој влажности.
Већ рано изјутра, наставља стурчњак, су започета ископавања у циљу да се што краће буде на сметњи тешкој машинерији копа Дрмно.
Убрзо је потврђено да се ради о изузетно добро очуваном речном броду равног дна, са лежиштем за јарбол помоћног једра.
Према речима Кораћа, очувани део брода има дужину од 9.5 м, а може се претпоставити да је био дугачак до 15 м, док је широк максималних 2.70 м.
Сам тип брода поседује елементе који се нису битно мењали током миленијума, тако да налаз није могуће на тај начин датовати.
До сада нису нађени артефакти који би указали на припадност, порекло или датовање брода, а део је оштећен радом багера, али ће, како додаје, брод у целини моћи да се реконструише.
"Прамац подсећа на римски рострум што можда указује да је у питању мањи ратни брод. На крми је откривен квадратни усадник за једно крмено весло. Равно дно брода указује да је пројектован за дејства у плитким речним водама. Брод залази у профил под скоро правим углом и одлично је очуван у делу који је опстао", каже директор.
Он додаје да на дну има трагова репарације и поправљања пукотина које су могле настати неким ранијим насукавањем.
Истиће да тренутно раде на пражњењу унутрашњости корита где су се можда очували делови покретног инвентара.
"Свакако ће се сигурнији подаци о хронолошкој провенијенцији налаза добити након укључивања мултидисциплинарне екипе у рад. Геолози ће на основу слојева утврдити у ком периоду је на овом простору постојала река, док ће физикохемичари путем анализе радиоактивног углењиковог изотопа Ц!4 моћи да утврде у ком је периоду посечено дрвеће употребљено за градњу брода", објашњава.
Треба рећи да је на Виминацијуму била смештена чувена флота Цлашис Флавиае, која се помиње у, за науку изузетно важном, спису Нотитиа Дигнитатум, осносно Војно-административном регистру римске војске.
"Без обзира да ли ће анализе показати а се ради о римском, византијском или средњовековном броду, или пак о броду из много ранијег праисторијског периода, већ сада је јасно да ће ово откриће заузети посебно место у већ изузетној понуди Археолошког парка Виминацијум, као јединствено откриће на нашим просторима", закључује Кораћ.
