Око хиљаду чувано је више од шест деценија у бибилиотеци Принстон универзитета, а истраживачи се надају да ће открити дубину односа о којем се спекулисало деценијама. Такође, многи верују да ће њихова преписка пружити увид у интимњије детаље из живота и рада овог нобеловца и једног од најпознатијих песника 20. века.
Студенти, истраживачи, професори моћи ће да читају писма од четвртка у библиотеци универзитета, преноси АП.
"Мислим да је ово можда књижевни догађај деценије. Од огромног је значаја да ова писма угледају светлост дана", каже Ентони Кјуда, директор Међународне летње школе Т. С. Елиот.
Хејл и Елиот били су вишегодишњи пријатељи, а писма су размењивали око 25 година, почев од 1930. године. Упознали су се 1912. у Кембриддзу у Масачусетсу, али су се спријатељили тек 1927. године.
Емили Хејл је донирала писма 1956. године, а по договору да се не отварају пре него што прође 50 година од смрти ње или Елиота. Елиот је умро 1965, а Хејлова четири године касније.
Биографи кажу да је Елиот наложио да се њена писма њему спале.
Кјуда каже да је њихов однос "сигурно био невероватно важан и да је Елиот вероватно сматрао ту преписком изузетно интимном, чим је био забринут за њено објављивање.
Т. С. Елиот је рођен 1888. у Сент Луису у Мисурију, да би се касније преселио у Енглеску.
Већ у младости је стекао песничку славу. Имао је само 26 година када је објављена његова прва песма "Љубавна песма Џ. Алфреда Прафрока", међу најпознатијима су поеме "Пуста земља", "Четири квартета" и друге. Нобелову награду за књижевност добио је 1948. године.
