У зборнику који је уредио академик Миро Вуксановић представљени су радови 42 учесника научног скупа, који је одржан поводом обележавања 125. година од рођења нашег нобеловца.
Отварајући данашњу презентацију Зборника председник САНУ Владимир Костић је напоменуо да је институција коју води, низом догађаја у 2018. години покушала да оживи сећање и обнови значај књижевне поруке Иве Андрића.
"Посебно су о његовом делу луцидно, и како доликује, детаљно говорили људи од струке. Из тих догађаја посвећеним Андрићу у памћење ми се враћају казивања Андрићевог текста од стране сјајног глумца Тихомира Станића. Једноставним речима, на моменте фактографски, наузглед без прејаких емоција Андрић нас уводи у предворије, а потом и у срце ужаса и зла, немоћи и узалудности" казао је Костић и додао да само будала каквих има по касабама о којима је Андрић писао, наилази на етничке или верске вододерине његовим речима.
"У сјајној књизи "Битка за прошлост" Зоран Милутиновић подсећа да је 1. јула 1991. године у Вишеграду некакав дућанџија и примитивни башибозук Мурат Шабановић, вероватно и не прочитавши пишчеве речи, чекићем одвалио главу са споменика посвећеном Андрићу и бацио је у Дрину", рекао је Костић.
Он је додао да у свим временима и околностима има оних чији је посао да маљевима, или каквим другим начинима, откидају и бацају туђе главе.
"Наше је, међутим, да их дижемо и постављамо тамо где им је место. То чинимо данас, а верујем да ћемо то чинити и убудуће", казао је Костић.
Миро Вуксановић је нагласио да се објављивањем и презентацијом Зборником радова "Дело Иве Андрића" завршава обележавање 125 година од рођења Иве Андрића.
"Андрићеве књиге су живе седамдесетак година у преводима на 52 језика и у више од 60 издања годишње. Андрић је са 34 године изабран за члана Српске краљевске академије и у њој је био пола столећа, где су његови рукописи на хиљадама страница и целости дигитализовани трудом Филолошког факултета" казао је Вуксановић и додао да ће САНУ ове године посветити пажњу на још један јубилеј посвећен нашем Нобеловцу.
"После Великог рата 1919. године Иво Андрић је дошао у Београд где је своја главна дела, романе и приповетке написао и објавио и са нама трајно остао" казао је Виксановић.
