Од вољеног Раше опростили су се песници Љубивоје Ршумовић и Благоје Баковић, новинар и књижевник Богдан Ибрајтер, као и представници Завичајног клуба Мокринчана.
"Трврдим да ми данас у вечност испраћамо 84-годишње дете. Није он подетињио, него је тешким и плодоносним новинарским и литералним радом дорастао до тог достојанства", приметио је Ршумовић.
Родити се у Мокрину, а бавити се писањем, могло је за Рашу, према речима Ршумовића, значити отежавајућу околност јер је у Мокрину, годину дана пре њега, рођен Мирослав Мика Антић, такође омамљен језиком, храњен новинарским хлебом, заинаћен да први победи себе и пронађе свој песнички језик, оспособљен маштом и лакокрилим талентом као и Раша.
"Рођен на оној страни Баната на којој је рођен и Димитрије Обрадовић, у радозналости назван Доситеј, Раша Попов се и као новинар и као литерални стварлац упрегао у нимало господске чезе просветитељске и стваралачке, најпре народу телевизијском откривајући тајне науке, а онда младим људима фономене језика српског и поезије", истакао је Ршумовић.
Он је додао да је Попов науку и поезију учинио доступним и достојним обичног човека, свеједно младог или старог - "његова ''Задимљена историја'' је рецепт за лечење од склеротичне историје која се предаје у школама, а његове ''Вилинске бајке'' образац, стратешки литерални план и пример како се данас такмичити са Андерсеном, Криловим и браћом Грим.
"Ових дана, када се живот у Европи заснива на губљењу времана, чему се Србија одушевљено приклања, права је драгоценост да смо имали овако племениту појаву у лику и делу Раше Попова", нагласио је Ршумовић.
Ибрајтер је констатовао да је умро "дечији другар", човек непресушног духа, снажне воље, великог знања, који је у наслеђе оставио велико духовно богатство и свима током живота нудио доброту.
"За Рашом би се освртали и поздрављали га. ''Ено Раше...Здраво, Рашо!... Чика Рашо!, викала су деца. Препознавала су чаробњака и проналазача из ''Фора и фазона'', приповедача из ''Шешира без дна'', пријатеља уз чије емисије и бајке су многи одрастали, а многи одрастају и стасавају. ''Добар дан, господине Попов'', поздрављали су га старији са поштовањем, препознајући у њему мудраца", присетио се Ибрајтер.
Он је подсетио да је био широк спектар Рашиних знања и звања, да је познавао и филозофију, историју, физику, филм, социологију, хемију, спорт, био жива енциклопедија.
"Пре десетак дана, седео сам поред његове постеље и чудио сам се како у једној седој глави могу да стану толика знања, толике речи, библиотеке књига, сва села и градови, реке, планине, пустиње и океани, цео косос. У том часу још је у њој столовао геније, мислилац, човек непресушног духа и снажне воље. Питао сам се како у том крхком и исцеђеном телу и сада може да стане голема, готово еруптивна стваралачка енергија", казао је он.
У песми "Хајде почни маестро", коју је написао након што је чуо да је Раша Попов преминуо, песник Благоје Баковић каже: Једна звезда више ноћу изнад салаша одсад небом трепери, а зове се Раша".
"По перу је Пушкин, по оружју топов, по мачу и сјају језика је Попов. Небо сиђе на земљу да је плоди мокрином, то се Мика и Раша сретоше над Мокрином. И та туга свечана од радости тиша, плоди језик српски као њиву киша. Све док ветар хуји док жубори чесма, благо теби, Рашо, постао си песма. Ка бесмртном извору сад је теби ходити, имао си се рашта Рашо Попов родити", изрекао је Баковић.
