По оцени жирија, у коме су били Јелица Сретеновић, Михајло Несторовић и Андреј Носов, ова представа као целина у адаптацији,редитељском концепту,тананој глумачкој игри и врсној литератури Иве Андрића заслужила је ову награду имајући у виду њене крајње уметничке домете, важна питања слободе, морала и критике паланачког живота. Представа даје простор сјајној глумачкој игри и узбудљивим редитељским решењима.
Награду за најбољу режију добио је Кокан Младеновић за представу „Клошмерл“ Габријела Шеварлијеа Београдског драмског позоришта у којој је, по оцени жирија, успео да минималним средствима, квалитетним вођењем, маштовитим и значењски субверзивним решењима креира посебан свет и тиме веома значајну представу. Уз то успео је да квалитетно оствари мултимедијалност и обезбеди узбудљиву и веома сценски значајну игру. Ова представа је пример новог редитељског читања и промишљања позоришта данас. Награду за најбољег глумца добио је Бранислав Лечић за улогу Симеона Његована Лупуса, а за најбољу глумицу Аница Добра за улогу Милице Његован у представи „Корешподенција“ Борислава Пекића, у режији Горчина Стојановића Звездара театра из Београда. У модерном редитељском концепту Лечић је, како указује жири, изградио и духовито и потресно а веома прецизно и својствено одиграо маестрални карактер из овог комада, док је Аница Добра комичним и веома тананим средствима одиграла Милицу жену која покушава да живи у складу са светом и сопственим интересима.
Признање „Томислав Пејчић“за најбољег младог глумца добили су Сања Марковић за улогу Естер у представи „Виктор или деца на власти” у режији Александра Швабића Народног позоришта “Стерија” из Вршца, као и Александар Јовановић за више улога у представи „Клошмерл“ Београдског драмског позоришта. Они су се, како сматра жири, издвојили својом игром, даром и посебном енергијом, маштовито играјући са комичним и гротескним елементима своје улоге.
Специјална награда за колективну глумачку игру припала је ансамблу представе „Клошмерл“ коју је жири оценио као посебну и маестралну. Преданост концепту редитеља, стилска уједначеност и специфична глумачка средства одликују ову заиста посебну представу којој је жири доделио специјалну награду желећи да подстакне ову врсту преданости и посебног колективног чина што по њиховом уверењу представља значајан елеменат позоришта данашњице.
Н. Попов
