Ђерић, који је у вд. статусу на челу нашег најстаријег професионалног театра од прошлог лета, на недавно окончаном конкурсу за првог човека СНП-а добио је подршку Управног одбора куће. Међутим, из процедуралних разлога покрајинска администрација је тај конкурс поништила и најавила расписивање новог до краја ове или почетком следеће године, истовремено се определивши да у међувремену Ђерић настави да води СНП.
– Остало је доста тога већ планираног да се сада реализује до краја године – каже Ђерић за „Дневник”. – Предвиђене су, рецимо, четири премијере на драмској сцени и по једна у Опери и Балету, уз још неке обнове. Наставићемо и партнерство са Народним позориштем из Београда, како кроз размену представа такои кроз копродукције, а рачунамо и на сарадњу са другим театрима у Србији и региону. Истовремено, пред СНП-ом је и процес реструктуирања у складу са Законом о култури, па је на том фону већ припремљен и нови Статут позоришта...
Позоришни музеј Војводине и дефинитивно ће бити пресељен са своје садашње адресе у Улици Краља Александра у зграду СНП-а, потврдио нам је др Ђерић. Простор који би могао да одговори потребама ПМВ-а је пронађен и у току је израда пројекта његове адаптације и привођења намени. У здање на Позоришном тргу ће се такође, сходно договору са оснивачем, Покрајинском владом, преселити и канцеларија Војвођанских симфоничара.
Када је реч о драмским премијерима, нову сезону ће отворити комедија Јануша Гловацког „Фортинбрас се напио”, сатиричан, чак саркастичан комад заснован на Шекспировом „Хамлету”, у режији Николе Завишића са глумачком екипом коју предводе Душан Јакишић, Игор Павловић, Ненад Пећинар и Марко Савић. Пуно се очекује и од драме „Аникина времена”, по мотивима истоимене приповетке Иве Андрића, у драматизацији и режији Ане Ђорђевић са Маријом Вицковић, гошћом из београдског Народног позоришта, у насловној улози. Владимир Лазић ће радити комични мјузикл „Војвођанска рапсодија”, наслоњен на прозне записе сликара Зорана Петровића сакупљене у култној књизи „Село Сакуле а у Банату”. Композитор је Габор Ленђел, а кореограф Милица Церовић. До краја 2017. предвиђен је и повратак сјајног редитеља Љубослава Мајере у Српско народно позориште кроз ауторски пројекат „Три ујкина вишњика”, инспирисан Чеховљевим комадима „Три сестре”, „Ујка Вања” и „Вишњик”. Реч је о својеврсном омажу и великом писцу, али и глумцима који су играли у овим драмама на сцени Српског народног позоришта током минулих деценија.
– Када је реч о балету, током јесени би на репертоару требало да се нађе „Пинокио”, у кореографији Драгана Јеринкића – најављује др Ђерић. – У Опери је, пак, планирана праизведба „Веселих попова банатских” академика Дејана Деспића. Ову комичну оперу засновану на Сремчевом роману „Поп Ћира и Поп Спира”, изузетно захтевну у сваком погледу – и извођачком, и финансијском, и организационом – требало је да постави наш најпризнатији оперски редитељ Дејан Миладиновић, те је његовим изненадним одласком са животне сцене реализација целог пројекта доведена у питање. Верујем, ипак, да ћемо, и због Дејана, чији је либрето академик Деспић користио, успети да са овом опером изађемо пред новосадску публику до краја 2017..
Говорећи о доношењу новог Статута Српског народног позоришта, др Ђерић наводи да тај посао мора бити завршен до краја године. Паралелно се ради на изради Правилника о систематизацији и унутрашњој организацији СНП-а, као и формулисању низа других нормативних аката у циљу њиховог усклађивања са Законом о култури и тексту новог Статута театра. Такође, тренутно СНП има 529 запослених и у току су припреме за други циклус социјалног програма, који би требало да буде реализован у сарадњи са Покрајинском владом, односно Секретаријатом за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Рад на комедији „Лажа и паралажа” Јована Стерије Поповића, започет на измаку прошле сезоне па обустављен због разлаза с редитељем Тибором Вајдом, могао би бити настављен већ с првим данима јесени, али у поставци неког од кућних редитеља – Предрага Штрпца или Ивана Церовића. Такође је у оптицају и копродукција са Стеријиним позорјем на реализацији награђеног текста Божидара Кнежевића „Илустрована енциклопедија нестајања”, при чему би се премијера темпирала за краја ове или почетак следеће године. Истовремено, Српско народно позориште ће ући и у копродукцију са Народним позориштем из Београда – комад је „Травничка хроника”, по мотивима романа Иве Андрића у драматизација и режији Никите Миливојевића, који би средином сезоне требало да оствари и своју прву режију у СНП-у, а реч је о „Максиму Црнојевићу” Лазе Костића.
– Простора за реализацију социјалног програма има, тим пре што поједине службе у кући, тако као су постављене, једноставно не функционишу онако како би требало, и ту се свакако нешто мора урадити. Циљ је већа ефикасност – појашњава Ђерић – али и смањење трошкова. Људима запосленим на радним местима која нису неопходна биће понуђене отпремнине и очекујем да се до краја године реализује први талас одлазака. Наравно, при томе се мора водити рачуна да, иако постепено смањивање броја запослених није спорно, оно не сме довести у питање нормално функционисање позоришта.
М. Стајић
