"Човекова трагедија", "Фама о бициклистима", "Гробница за Бориса Давидовича" и "Неопланта", представе су у којима је рођена Суботичанка с правом освојила публику у нашем граду. Како и даље Српска Атина проживљава свој сан као Европска престоница културе, увек је важно присетити се и оних који свесрдно чине да се тај статус одржи. Међу њима је и наша саговорница, чији је таленат обогатио кампању "Уметници.Сад!" током које је, кроз књижевно-музички перформанс „Тешко мени... љубав!”, са неколико својих колега представила спој поезије и прозе.
- Због пандемије и превентивних мера нисмо могли да наступамо пред публиком, али нас је путем интернета пратило много више људи, скоро 2.000 гледалаца - наводи Елор. - Надам се да ће се културна дешавања попети на виши ново, да ће бити поштована и да нећемо изнова градити свест о томе како је лепо и важно ићи у позориште, галерије, концерте, промоције књига...
Истиче да је приликом реализовања сваке представе инспиришу добар текст и садржај, као и колеге с којима сарађује. Када је требало да одлучи шта ће уписати након гимназије, није много размишљала. Свој животни пут наставила је у Академији уметности у Новом Саду, где је успешно завршила студије.
- Одмалена сам волела да рецитујем и да будем у центру пажње - присећа се глумачких почетака Емина Елор. - Облачила сам мамине хаљине, плесала и замишљала да сам балерина. Током основне школе често сам учествовала на рецитаторским такмичењима, а у средњој школи ишла сам у школу за глуму. Играјући у аматерским представама, нисам ни мислила да ћу наставити са глумом, већ ми је била намера да се опустим са другарима.
Иако се појављивала на филму и телевизији, каријеру је посветила "даскама које живот значе". Дајући предност позоришту и посветивши се максимално свакој улози, постала је добитница Стеријине награде, једне од најважнијих награда у позоришној уметности.
- Лепо је бити награђен, али то су тренутне ствари, као што је и само позориште чар тренутка - наглашава Елор. - По мом мишљењу, успех је када из представе у представу очараш публику и кад добијеш њихову пажњу. Они су ту сваке сезоне, виде ме у више улога и могу све да упореде. Жири глумце гледа једном у одређеној фази и кондицији. Награде су ту да ми оправдају да нисам на лошем месту, али знају и да оптерете јер постављају висока очекивања.
Током дугогодишње каријере, наша саговорница често је била ангажована у мјузиклима, у којима је врсним вокалом дала посебан печат представама у овом, како каже, тешком жанру.
- Мислим да је најтеже бити глумачки тачан, нарочито у интонацији и кореографији - појашњава Елор. - Од нас се захтева посебна физичка кондиција. Давно беше да сам играла у мјузиклу. Надам се да ћу још имати прилике и снаге, јер је то посебан сусрет са публиком. Такве представе су посећене и леп је доживљај када нас напокон гледа "пуна кућа".
Млађим колегама и колегиницама поручује да треба да се ослоне на свој рад и да је он пресудан уколико желе да успеју.
Најзначајнија улога - улога мајке
На репертоар њеног матичног Новосадског позоришта враћа се представа "Неопланта", у којој се Емина Елор прославила. Али, она засад неће имати прилике да учествује у њој јер се налази у много значајнијој улози - улози мајке.
- Тренутно могу само да гледам наше представе, али и то је још немогуће јер сам на породиљском "одмору" - истиче Елор. - Моја беба Виола има пет месеци и предивна је. Уживам са њом без позоришних дасака и биће ми тешко да се вратим.
- Они треба да се држе правила - 80 одсто рад и 20 одсто таленат - објашњава Емина Елор. - Бављење глумом не значи само гламур и препознатљивост у јавности, него тражи посвећеност. Радити у тиму је најлепше, али и захтевно. Младима је много тешко пронаћи посао и сада више него икад морају да се боре за радно место. Треба да буду свесни и тога да нема ни много пара од позоришта. Од филма или рекламе можда могу да зараде пристојно, али ми глумци са класа на мађарском језику ретко добијамо прилике да снимамо.
А. Чегар
