Како су пренели суботички медији, у Позоришту “Деже Костолањи” дуго су размишљали о слогану и највише се задржали на предлогу “Ту би” (“Бити”), али су схватили да када се каже живот, звучи много непосредније и директније спрам онога до чега нам је свима стало.
– То је најкрхкије, најчистије и најискреније речено и нешто што нам је највредније – објаснио је Андраш Урбан, директор Позоришта “Деже Костолањи”, додајући да публику овогодишњег фестивала очекују представе које се баве историјом, породицом и многим другим важним, интимним људским темама.
Урбан је још раније знао да каже како целе године доживљава кошмар након буђења, у реалности пандемије корона вируса. Организација позоришног живота, поготово планирање фестивала, било је изузетно тешко, и још увек је неизвесно да ли ће све представе из иностранства успети да дођу. Прилагођавања су већ почела, па ће представе уместо у обичајеним вечерњим терминима, због забрана, бити игране нешто раније.
Организацију Фестивала “Дезире” отежала су и “олакшања” у буџету. И поред изузетно високог вредновања фестивала од стране културне јавности, Град Суботица је дао два милиона динара мање него прошле године, Министарство културе и информисања Републике Србије такође је смањило допринос, а једино се истакла Фондација “Бетлен Габор”, што је било довољно за суму од 9 милиона и 440 хиљада динара, што није најгори резултат до сада, али није довољно за даљи раст и развој.
Што се програма тиче, публика ће (у набољем случају) моћи да види представе: “Поетика гледања” Андраша Урбана (Позориште “Деже Костолањи”); “Кретање” Димитрија Коканова, у режији Јоване Томић (Битеф театар); “Сељачка опера” Беле Пинтера, у режији Атиле Керестеша (Новосадско позориште/ Ујвидеки снхаз); “Употреба човека” према роману Александра Тишме, у режији Бориса Лијешевића (Нови тврђава театар); “Дон Кихот” према роману Мигела Сервантеса, у режији Андраша Урбана (Барски љетопис/ Градско позориште Подгорица); “Зашто је полудео господин Р?” Рајнера Вернера Фасбиндера и Михаела Фенглера, у режији Бобе Јелчића (Југословенско драмско позориште); “Ноћни писац” Јана Фабра (Траблејн/ Народно позориште Београд/ Културни центар Београд); “Није то то” Симоне Семенич, у режији Томија Јанежича (САРТР/ Зетски дом Цетиње/ београдско драмско позориште/ МЕШ); трилогију “Ернелини код Фаркашевих” - “Калманов дан” - “Један проценат Индијанац” Саболча Хајдуа (“Латокеп” Будимпешта).
И. Бурић
