Сви који су учествовали у овом разговору, а то су Фернандо Саез, директор кубанске трупе “Малпасо”, Хоне Дорман, директор трупе “Танцмаинц” из Немачке, Бојана Митровић, солисткиња те трупе, као и Ади Бутрус, кореограф из Тел Авива, осврнули су се на бројне изазове и проблеме са којима су се сусрели током претходног периода. Такође су изразили и своју захвалност Београдском фестивалу игре за подршку и могућност наступања коју им пружа.
- Пре свега, хвала вама и вашем предивном тиму за све што радите, за вашу посвећеност уметничкој игри, и вашу жељи да представите велике компаније упркос свим изазовима са којима се срећемо. Хвала вам од срца, ми људи из театра и играчи смо много срећни и надамо се да ћемо успети да се извучемо из ове ситуације, да остваримо планове… Ваша подршка и помоћ у томе су невероватни – поручио је директор трупе “Малпасо” Фернандо Саез.
На питање новинара какво је тренутно стање на Куби, и да ли су се вратили редовним пробама, Саез је рекао да у Хавани не могу да вежбају заједно у салама, али упркос томе, њихови играчи напорно раде, тренирају код куће, и свакодневно се припремају. Он је изразио наду да ће већ у наредним месецима моћи да наставе с уобичајеним начином рада, и да ће превазићи ову кризу.
Компанија Адија Бутруса из Тел Авива, такође ће гостовати на 18. БФИ, и он је током овог разговора открио шта наша публика може да очекује када је реч о комаду “Још једна ствар”.
– Ја стварам у реалном оквиру, што оставља довољно места публици да се поистовети, да буде укључена. Комад говори о солидарности, о искрености и о показивању емоција – напоменуо је Ади Бутрус, и одговорио на новинарско питање како је изгледало стварање овог комада за време пандемије и који су то све изазови са којима се суочио. -Створили смо овај комад током најгоре кризе изазване пандемијом, прошле године, и наравно имали смо много проблема да окупимо тим. Један од играча је био у Паризу, други у Португалу... Било нам је потребно пола године само да их доведемо у Израел и да започнемо процес.
Главна преокупација овог истакнутог уметника је контакт, његов начин изражавања је додир, те му је постављено питање о томе како је време физичке дистанце утицало на њега.
– Дистанца нас чини да се осећамо лоше као друштво. У одређеном тренутку, док смо имали само оквирни план, док смо још били у студију, сви смо истицали како је дивно да је готово седамдесет посто овог комада креирано кроз међусобни контакт. То је било као свеж ваздух – објашњава Ади Бутрус.
Директор компаније “Танцмаинц” Хоне Дорман поделио је своје импресије о нашем фестивалу, поменувши да се годинама диви БФИ на сјајном програму, а посебно у оваквим околностима.
- Увек ми је било невероватно шта сте постигли и која сте све имена успели да угостите. Напокон, и ми имамо прилику да вас посетимо, прикажемо наш рад и да упознамо вашу дивну публику – додао је Дорман.
Солисткиња трупе “Танцмаинц” Бојана Митровић, којој ће ово бити први наступ у Србији, није крила своје одушевљење.
– Ово је први пут да наступам у Србији, невероватно сам узбуђена и надам се да ћемо успети све да реализујемо. Част је знати да у тако малој земљи има толико наде за савремену игру, да сте толико снажни да пребродите ову тешку ситуацију и да успевате да реализујете овакав пројекат. То је веома важно – истакла је Бојана Митровић.
Београдска публика ће комад Адија Бутруса имати прилику да погледа 28. и 29. марта у Београдском драмском позоришту. Представа трупе “Танцмаинц” је на програму 5. априла у ЈДП-у, док ће “Малпасо” наступити 3. априла у Атељеу 212, затим 5. априла у Српском народном позоришту у Новом Саду, а 7. априла у Културном центру у Горњем Милановцу.
Н. П-ј.
