- Под овај “кишобран појам” смештени су различити позоришни и извођачки облици: форум театар, позориште за развој или развојно позориште, креативна драма, музејско позориште, позориште успомена/ сећања з припаднике трећег доба, позориште заједнице, психодрама и драмска терапија, плејбек театар, импротетар... Идеја је била да мапирамо групе, организације и појединце који су дали и настављају да дају значајан допринос развоју примењеног позоришта у Војводини, у 21. веку - објашњава Марина Миливојевић Мађарев у уводу књиге.
На питање зашто ова тема, у овом контексту, она одговара да је Војводина простор где је настало модерно српско позориште, па отуд историјским развојем долази и до појаве велике заступљености примењеног позоришта, које од поечтка двехиљадитих постаје начин да се на неинституционалној сцени сачувају позитивне тековине нашег позоришног наслеђа - свест о неопходности учествовања шире заједнице у стварању културних вредности, значај рада са младима, вредности и искуства авангарадног и алтернативног театра, радикализација односа спрам институција културе и уметности, потреба да се буде део светских тенденција повезивања позоришне са другим уметностима.
„Примењено позориште у Војводини од 2000. године до данас” издање је настало кроз анкете, округле столове, анализе - истраживачки део, и систематизовање прикупљене грађе, што је резултирало својеврсним азбучником и прегледним материјалом за даља истраживања.
И. Б.
