Реч је о, додао је, представама у којима побуна занемареног, потиснутог и/ или поробљеног женског идентитета, жене као Другог – постаје шифра борбе за друштвене, моралне и цивилизацијске промене.
„Петријин венац“, према роману Драгослава Михаиловића, драматизација Мила Машовић-Николић, режија Бобан Скерлић, Атеље 212; „Зла жена“ Јован Стерија Поповић, режија Ива Милошевић, Народно позориште/ Народно казалиште/ Népszínház Суботица; „Неустрашиве – као и све слободне девојке“ Тања Шљивар, режија Саломе Дастмалхи, Дојчес театар Берлин; „Каролина Нојбер“ Небојша Ромчевић, адаптација и режија Кокан Младеновић, Народно позориште Републике Српске Бања Лука; „Хасанагиница“, по мотивима драме Љубомира Симовића, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште/; „Козоцид“ текст и режија Вида Огњеновић, Градско позориште Подгорица; „М.И.Р.А.“ – концепт, режија и дизајн сцене Андраш Урбан, Битеф театар; „Боливуд“, текст и режија Маја Пелевић, музика Ања Ђорђевић, Народно позориште Београд; списак је представа изабраних у главну, такмичарску селекцију Стеријиног позорја, која се темељи на сценским изведбама домаћег драмског текста.
Светислав Јованов је на јучерашњој конференцији за медије напоменуо да је до заједничког именитеља свог избора, именованог слоганом „Побуна – женски род“, дошао спонтано, без претходног концепта. У сезони у којој је одгледао 52 представе, 36 је чинила праизведба домаћег драмског текста.
Имао сам прилику и привилегију да сведочим једној тематски интригантној, естетски противречној, друштвено провокативној и, у крајњој линији, натпросечној позоришној сезони, оценио је актуелни селектор Стеријиног позорја.
Премда је, додао је, значај оријентације на савремени домаћи драмски текст неретко релативизован неутемељеним сценским тумачењима, продукцијским тешкоћама, или недостатком поузданих мерила у одабиру текстова, доминација домаћег текста у протеклој сезони има најмање две позитивне последице.
Најпре, то је разноликост која се огледа и у заступљености комада значајних ауторки и аутора свих генерација – од Виде Огњеновић, Љубомира Симовића и Душана Ковачевића, преко Небојше Ромчевића, Биљане Србљановић и Милене Марковић, до Јелене Мијовић, Маје Пелевић и Тање Шљивар, казао је селектор.
Селектор Стеријиног позорја посебно је апострофирао жаљење због изостанка представа по тексту Тијане Грумић, која је имала веома продуктивну сезону.
Неуспешно окончана упризорења њеног сурово интроспективног, симболички слојевитог и модерном сензибилитету окренутог проседеа, сведоче ако не о кризи домаћих редитељских метода, оно свакако о њиховом озбиљном размимоилажењу с виталним стремљењима наше савремене драме, закључио је Светислав Јованов.
Управо из ових разлога - актуелних продукцијских и репертоарских прилика и успешнијег заступљености наших драмских аутора у иностранству – Јованов се одлучи да прошири базу међународног програма „Кругови“, узмајући у обзир шири, европски контекст.
„Киклоп“, према роману Ранка Маринковића, аутор адаптације и редитељ Саша Аночић, Градско драмско казалиште „Гавела”, Загреб; „Итака“, према Хомеровој Одисеји, писци Петер Завада и Армин Сабо-Секељи, режија Криста Секељи, Позориште „Катона Јожеф” Будимпешта; „Кућа лутака. Лечење“, писац Магда Фертач, редитељ Јенџеј Пјасковски, Театр Rozmaitości, Варшава; представе су које ће публика Стеријиног позорја видети у међународној селекцији програма „Кругови“, посебно препоручен за гледање.
Игор Бурић
