Ова певачки изузетно захтевна оперска улога разлог је што се “Пепељуга” не поставља на сцену баш тако често, иако јој већ сам садржај, ове добро познате бајке, обезбеђује велику популарност.
Можда чак ова представа СНП -а још више захтева од њених протагониста, поред певања, будући да је, по замисли редитеља Марка Пучија Катене, у њој испреплетен свет ове бајке са познатим ликовима легендарног филма “Маратонци трче почасни круг” Душана Ковачевића, у режији Слободана Шијана. Савремене оперске поставке надалеко познатих класичних наслова, као што је овај, код нас нису баш тако честе, и зато је ова представа захтевала додатни напор, и велики глумачки труд, а не “само” певачки.
Росини је у овој опери био јако дарежљив према мецосопранима, можда највише од свих композитора, ако изузмемо Бизеову Кармен, али, то је заиста тешка улога?
- Морам да кажем да је врло захвално писана, зато што постоје сегменти, у трајању од десетак минута, после којих увек дође нека паузица. Јесам ја све време на сцени, али не певам стално. Захвална сам Росинију што је тако написао, да између сваког сегмента, који је заиста захтеван и тежак, постоји мало времена за одмор. Улога јесте изузетно тешка, чак много тежа од Розине у “Севиљском берберину”, али све је то некако специфично, баш због тих колоратура и бравура. Вокални педагози кажу да сваки глас треба да поседује колоратуре, и уколико је покретљив, значи да је техника добра. Али, то не значи да се не ради “крваво”. За добијање брзине у покрету гласа и тих колоратура, заиста је потребно свакодневно вежбање. То је као спорт. Певање јесте као спорт, али посебно овај стил. Росинија певати представља заиста свакодневно тренирање, као у спорту. Два дана не певам, и ја већ осетим разлику.
Колико ова улога одговара вашем гласу?
- Баш лежи, иако, кад се погледају ноте, постоји баш много пасажа који су високи, али је то умешно писано. Росини је јако добро познавао глас, и увек је некако водио рачуна о томе да већина колоратура и фразирунга буду у неком центру, који је удобан за певача, уз понеки излет у висине. Наравно да се уморим од певања, али је оно поприлично удобно за глас.
Како се лик Пепељуге уклапа у ову концепцију представе, повезане с филмом “Маратонци...”?
- Прво сам била збуњена: ко сам ја заправо у представи? Првих недељу дана сам редитељу нон - стоп постављала то питање. Он је одговарао: Полако, видећеш, немој ништа унапред да размишљаш, само се опусти. Инстистирао је на некој слободној интерпретацији и давао нам заиста такву слободу, да сам понекад заборављала да сам на режијској проби, него да имам привилегију да се сваког дана играм четири, пет сати, и да за то још добијем плату. Шта човек више да пожели? Али, све то мало и заборавим када дођу свакодневне оркестарске пробе. Рецимо, прошла недеља пред премијеру је била ужасно тешка, јер смо шест дана заредом имали оркестарске пробе, што је јако напорно за глас, а петог дана и две дневно. Једна је подела, и зато човек стварно треба да буде у јако доброј форми, да се не би повредио, оштетио глас, и паметно га водио.
Да ли је Пепељуга Кристина из “Маратонаца...?”
- Није, она је прототип жене у том периоду на Балкану, вечито занемариване. Јесте Пепељуга, као лик, занемарена, али се то генерално може применити и на целу женску популацију, предратну, из тридесетих година прошлог века. Па и до скоро, само што су жене сада проговориле о томе, а тада се сматрало да је то њихова улога, и да оне тако треба да живе и да немају уопште право гласа, нити да се буне. Пепељуга представља жене тридесетих година прошлог века, запостављене, потпуно занемариване, и без права гласа, искоришћаване само за репродукцију.
Ова улога је, у овој представи, глумачки захтевна, али публика одраније зна да се врло добро сналазите у томе. Ипак, да ли то још мало отежава певање?
- Јесте тешко спојити те две ствари, ја бих дала савет младим певачима, да је важно на режијским пробама певати пуним гласом. Ако “маркирате” и чекате оркестар да пробате како ће ваш глас да звучи, да бисте се сачували, онда имате проблем, зато што од самог старта треба да се одмере снаге. И треба видети који покрет је сувишан, јер угрожава певање, а који можда чак и помаже.
Када је режија логична, онда је све заиста лако, и нема неког напора да се то интерпретира, а свакако јесте напорно певати и глумити у исто време. Ми обично ниподаштавамо мјузикле и кабарее, а то је изузетно комплексан жанр, и ја се дивим тим људима, који имају још и озбиљне кореографије, уз све то.
Шта очекујете од ове представе?
- Обожавам сваку представу коју радим, иако нешто публика може да прогласи за промашај. Међутим, ако не уживам у томе што радим, ја просто не могу то да радим. Стварно сам препознала, и не само ја, да је ово сјајна идеја, и надам се да ће је публика прихватити. Ево, и опера “Милева” Александре Вребалов, која је била изузетно напредно режирана, и ни налик нечему што смо имали прилике овде да видимо, а партитура савремена, компонована неким језиком на који наша публика није била баш навикла, и све то је било сјајно прихваћено.
Мислим да квалитет једноставно нађе неки пут до човека. Људи који су научили да иду у позориште, не могу, а да не препознају квалитет. Наравно, укуси су различити, некоме се нешто допада, некоме не, али мислим да ће препознати квалитет.
Н. Пејчић
Шта ова Росинијева улога значи за вашу каријеру?
- То је врхунац у овом фаху. Могу сада да певам још неке Росинијеве улоге, али када кажете да имате “Пепељугу” на репертоару, то заиста говори о томе шта сте постигли, и шта сте у стању да извучете из свог гласа. Мени ово јако импонује. Можда сам замишљала да ће мој пут бити другачији, али овог тренутка ја се не жалим ни на шта. Морам бити задовољна, јер је ово заиста велика ствар.
