А млада је и Коралина, јунакиња истоименог романа Нила Гејмена, који је њеној досади супротставио мегаузбудљиви свет хорора. Па да видимо шта ће да бира.
Ово дело је од сада и у позориштима близу вас, речима рекламних слогана. Конкретно, у Позоришту младих покренута је цела креативна компасерија на челу са редитељем Јакубом Максимовом, како би живописан и луцидан свет Гејменових дела, најчешће и најбоље конктекстуализован у стрипу и покретним сликама анимираног и филмског света, функционисао као органска целина са луткама, глумцима, музиком и атрактивним сценографским решењима.
„Коралина“ је једна од познатијих Гејменових творевина, која у великој мери своје постојање дугује и Гејменовој фасцинацији Алисом Луиса Керола. Па тако Коралина која се са родитељима таман преселила и не престаје да се смара и бива усамљена, кроз тајна врата допире до друге димензије, у којој влада краљица и све само не – досада. Тамо дворишна мачка проговара, комшије постају још откаченије, а родитељи – као из снова. Међутим, нешто ту не штима…
Гејменова „Коралина“ права је мала ризница ликова, који осим радознале главне јунакиње и њених родитеља представљају и свет одраслих, старијих људи. Кроз радозналост и авантуру, Каролина ће открити снаге за које није знала да поседује, а осетиће и шта значи сигурност дома. Њени родитељи типични су представници савремене породице, у којој обоје превише раде и, иако брижни, немају баш пуно времена и снаге за своје, једно дете.
Спој Коралине са старијим господином и госпођама у комшилуку, откриће везе између две наизглед неспојиве генерације, а Гејменова креативност посебно се огледа у приступу овим ликовима, који су артистички потпуно откачени и чак написани тако да долазе из света забаве и уметности, што и те како зна да прија и веома значи Каролини, баш као и мачак, њен саборац у другој димензији. А тамо, краљица, чаробница или вештица, заиста може да буде пандан мајци, али посесивној и надасве неиживљеној жени, којој су туђе душе једина забава и заштита од мрака своје властите.
Начин на који су представљени ови ликови (сценографија, дизајн лутака и костимографија Олге Женбињске) – луткама обликованим реалистички, малих димензија, са штапићем којим се управља главом, док им тело и удови слободно висе – на отвореној позорници, без паравана, дозволили су и глумцима-аниматорима да се виде, са ситним детаљима – кућним папучама за неке и црвеним старкама за глумицу која оживљава Каролину (Кристина Савков). За анимацију лутака, њихову интеракцију с предметима, потребна је слободна рука глумаца, а кад је реч о сложенијим покретима, више њих да је воде, тако да је ово на моменте утицало на недовољну издиференцираност покрета лутке, али много више на општу неспутаност и енергију при изведби, која није подлегала строгим законима физике. Напротив, била је преусмерена на законе маште, оргоман број анимираних предмета и веома динамичну измену „столова“ на којима су се смењивали простори за игру, попут вртешке. Велику улогу у функцији фокуса на детаље сцене имао је и дизајнер светла Ратко Јерковић.
Неда Даниловић, Славица Вучетић, Јелица Глигорин, глумице су које су веома духовито и зналачки оживеле и окружење Каролине, све женске ликове, са посебним нагласком на бизарност неких детаља у вези са њима, као што су то тачка стриптиза старијих госпођа у циркусу господина Бобоа из друге димензије, или однос са покућством Друге мајке, како је названа Белдам у више козметичкој, него драматуршкој обради (адаптацији и драматизацији) редитеља Максимова. Највише муке задао им је свима акциони расплет „Коралине“, али и ту су се сасвим добро снашли, поједностављујући, што није много утицало на свеукупни доживљај представе.
Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Алекса Илић, Дарко Радојевић, као мушки део глумачке поставе, такође су знали да се истакну у више флуктуирајућем распореду задатака – неколицини главних и помоћних улога. Рецимо само да су мачка и хор мишева/ пацова прве двојице, а инструментално дејство друге двојице који осим у улогама наступају и као музичари на сцени, прави мали хит представе. Тог хита не би било, па ни целокупне ефектности, чини се, без заиста врло деликатно написане и изведене музике композитора и корепетитора Лазара Новкова (дизајн тона Филип Готовац). На тренутке интонирајући атмосферу – уводећи у радњу, на тренутке дајући јој ток и динамичке таласе – за циркуске тачке и сцене јурњаве, а на тренутке - интонирањем парафраза познатих композиција као што је „Хабанера“ из опере „Кармен“ Жоржа Бизеа (ако сам добро запазио) чинећи наратив још богатијим и вишеслојнијим - музика Лазара Новкова је заиста била раме уз раме за сваким сегментом представе „Коралина“ у Позоришту младих.
Игор Бурић
