Представа “Лака мала”, изведена као прва премијера у текућој сезони, дело Ласла Силађија и Беле Зерковица, позната је пештанска оперета с почетка двадесетих година прошлог века, али је редитељ Радослав Миленковић ову представу сместио у крај типичан за југословенске шездесете године.
Након “Лаке мале” следиле су премијере представа “Црни”, “Фама о бициклистима”, “Мала мађарска порнографија”, и “Кучка”. У овој сезони почео је и рад на још једној новој представи - “Гробници за Бориса Давидовича”, чија ће премијера бити у октобру.
– У овој сезони тематизоване су сличности мађарске и српске културе (српски писац - мађарски редитељ / мађарски писац - српски редитељ) и била је насловљена „Ми”, што је једина иста реч у мађарском и српском језику – подсећају у Ујвидеки синхазу, уз напомену да је по оцени критике, ово једна од најуспешнијих сезона театра у последњих десет година.
Поред нових представа, и традиционалног драмског такмичења, у којем су се надметала три писца, овог пута Јудит Ференц, Тамаш Варга и Борис Кучов, затим три редитеља: Кинга Мезеи, Золтан Пушкаш и Оливера Ђорђевић), као и три глумачке групе, Новосадско позориште је ову сезону испунило и гостовањима. С представом “Оф” Новосадско позориште је гостовало на фестивалу “МОТ”, а са “Фамом о бициклистима” и “Црним” на Фестивалу прфесионалних позоришта Војводине.
Предстоје им гостовања у Кишварди (“Лака мала” и “Црни”), Копру (“Пиаф марше” и “Црни”), на Инфанту (“Фама о бициклистима”), Новом Тврђава театру (“Фама о бициклистима”), Смедереву (“Виолиниста на крову”) и у Серенчу у Мађарској (“Пиаф марше”).
Иако сезону званично завршавају данас, глумце Новосадског позоришта публика може гледати и сутра, у мјузиклу “Виолиниста на крову”, који ће бити изведен у Српском народном позоришту. Своју сцену Новосадско позориште ће, пак, 15. јуна препустити Шабачком позоришту, које ће гостовати с монодрамом „Краљев пут”, редитељке Лилијане Ивановић, у извођењу Владимира Балашћака. Монодрама “Краљев пут” настала је по мемоарској прози Краља Петра ИИ Карађорђевића, скупљеној у књизи „Мој живот”, као и по записима неких историчара, новинским чланцима и ТВ емисијама.
Н. Пејчић
