Драмски уметник је увидео занимљиву паралелу са хит филмом “Тома” у коме је играо чувеног певача народне музике Тому Здравковића, са Софокловим комадом “Едип”, јер је на неки начин у тим улогама - “кафана његова судбина”.
“Невероватно је како се то све поклопило, ствари су се посложиле, чак и датуми премијере. Филм "Тома" је имао премијеру 15. септембра прошле године, а претпремијера "Едипа" је била 16. септембра. Представу смо играли до сада пет пута, и свако вече су овације. Ево и синоћ је публика уживала. Ја сам и даље збуњен, сви смо у екипи збуњени”, каже Марић и додаје да нису знали шта да очекују са комадом какав је “Едип”, који се добрим делом одиграва управо у кафани.
Режију потписује значајан словеначки уметник Вито Тауфер, коме је ово велики повратак на наше просторе након распада бивше Југославије.
“Када се ухватите у коштац са таквим текстом, том врстом класике, заправо антике, заиста не можете да будете сигурни. Остало ми је само да се пустим и да се надам да ће бити добро. Тако да све до претпремијере нисмо знали, јер месецима смо у неком процесу, тако да губимо објективност”, каже Марић.
Како је описао, сваки дан по неколико сати су имали процес рада, пробали нова решења, где су се наметала нова питања, што их је упутило да траже нове одговоре.
Нови глумачки изазов за Марића је комплексан цар Едип који је у незнању убио свог оца и такође у незнању оженио своју мајку.
Једна од најмучнијих трагедија свих времена у драмској књижевности.
"Оно што је дивно и невероватно јесте тим представе који се направио. Мени је то можда најјачи утисак од свих. Онда то долази наравно и до публике. Како су се ти људи посветили овом пројекту, и целом процесу је нешто посебно. Ми смо кренули са пробама у мају, онда смо направили паузу током лета. Укупно смо радили два месеца, што је стандардни период иначе да се спреми једна представа”, оценио је Марић.
Глумац је истакао да некад процес рада у театру може трајати и шест недеља, осам или 12, све зависи од самог редитеља, његовог концепта и других околности у стваралаштву, али да му досадашње искуство говори да је два месеца сасвим довољно, што је било и са "Едипом".
"Имао сам невероватну подршку од колега, што је било веома дирљиво и лепо, осетио сам се безбедним и сигурним, мада је било тренутака где сам се надао да ћемо премијеру одложити. Говорим о колегама који сви редом имају веома озбиљне каријере: Наташа Нинковић, Зоран Цвијановић, Небојша Љубишић, Срђан Тимаров, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Александар Ђурица, Јоаким Тасић, који је са мном помладак у екипи”, додаје Марић.
Он је био одушевљен што сви наведени глумци и даље имају толико јаког жара за позориште као да су скоро на самом почетку каријере, а имају за собом толико улога на филму, театру, у ТВ серијама.
"За све то је можда највише заслужан редитељ Вито Тауфер, наш гост из Словеније. Он је све то тако паметно, нежно, полако водио”, истакао је Милан Марић и навео да је редитељ одмах на почетку процеса свима рекао да ће ово бити кафана.
Они су се сви гледали међусобно, није им баш деловало да је то права идеја и запитали се ‘‘како Едип у кафани?’‘.
"Али, онда нам је објаснио и био у праву. Где се одиграва драма “Едип”? На јавном простору, на тргу, степеништу код палате. А који је то данас јавни простор где можемо да сретнемо бизнисмена, политичара, спортисту, обичног човека? Само у кафани”, нагласио је глумац.
Редитељ Тауфер је са својим сарадницима драматуршки осавременио комад, дијалози су онда постали модерни, мада према речма Марића, има тај језик који подржава антику.
“Без тога, без језика старе Грчке, тај текст је – сапуница. Ко је коме отац, мајка, ко је кога убио, ко је кога родио, шта се овде десило...Заплет је такав. Онда је редитељ невероватно све то “возио”, да се отараси свих вишкова у комаду, који би збуњивали публику у погледу тих Богова”, сматра Марић.
Он је похвалио посебно музику коју су компоновали чувени словеначки музичар Роберт – Мањифико (познат по песмама из филмова и серија Драгана Бјелогрлића - “Монтевидео” и “Сенке над Балканом”) и његов брат Александер Пешут - Сћатз, што се огледало у хору на сцени.
Марић је оценио да је 90 минута трајања идеално за “Едипа”, јер иначе комад има јединство времена, места и радње, скоро као форма једночинке, тако да се главном лику и догађа све у реалном времену од сат и по. Тиме се водио редитељ Тауфер који је желео од самог почетка да “Едип” траје најдуже 90 минута, како је открио Марић.
“Едип говори о свима нама као да смо само једно зрно песка у пустињи. То је лик који је одлучивао о животима свих других, а онда је дошло дотле да он на крају моли за живот”, описао је укратко главни глумац, који није сигуран да ли се може побећи од своје судбине.
“Не слажу се многи шта је тачно Едипова кривица. Према античкој трагедији мора да постоји кривица због које је лик накнадно кажњен, а Едип није ништа урадио погрешно, осим што није знао, али то не може бити његова кривица”, анализирао је драмско дело и свог јунака Марић.
Глумац је апсолутно одушевљен што су наредна извођења “Едипа” распродата унапред, и посебно је био импресиониран када је видео да су у Велику салу ЈДП-а уносили и помоћне столице, тако да сматра да је овакав успех представе био потребан да се деси.
Од када је 2018. године добио награду “Раисинг Стар” или “Звезда у успону” на Филмском фестивалу у Берлину, каријера је Марићу кренула само узлазном путањом, нарочито након руског филма “Довлатов” (2018) Алексеја Германа.
Само на основу фотографије га је редитељ Алексеј Герман одабрао, према препоруци једне пријатељице која живи у Русији.
Ишао је на неколико кругова кастинга, као “озбиљно каљење”, изашао је из сигурних оквира, односно “комфорне зоне”, јер је ипак снимао у Русији, са својих 25 година, где није на својој територији, и угојио се 20 килограма за улогу.
“Онда су кренули разни позиви након тог филма, и ја сам решио да пробам, да прихватам понуде. Стигла је и улога Томе Здравковића, и не што су други мислили да ја не личим на њега, већ сам и ја одмах тога био свестан. Ту је већ друга врста трансформације, где сам морао да смршам”, описао је почетак рада на “Томи”, где је Марић приметио такође изванредан рад сјајне екипе.
Светску премијеру двоипочасовни филм “Тома” Драгана Бјелогрлића је имао на Сарајево Филм фестивалу 2021, на самом затварању, а онда је и отворио фестивал Филмски сусрета у Нишу.
“Свестан сам да ситуација у мојој каријери није иста сада као пре четири, пет година. Овај посао носи ту врсту популарности, препознатљивости, која ми се дешава. Али носи и одговорност. То је помало и терет, и ако волим то да радим, то је минимално што могу да истрпим”, рекао је Марић и онда се осврнуо на искуства са седмом силом.
“Трудим се да будем отворен и коректан према медијима, новинарима, али ето на жалост нису сви новинари испали толико коректни према мени. Данас су изгледа најважнији кликови од неких људских договора, тако да сам и ја променио однос према њима. Ипак, увек одговарам на поруке новинара, нисам неко ко је неприступачан”, анализирао је ситуацију Марић.
Како каже посебно је осетљив на оцене његових колега да је то чиме се они баве аполитично и да су они аполитични.
"Све је политика. Начин живота је политика. Однос према породици је политика. Однос према стану у којем живимо, граду у којем живимо, држави у којој живимо. Није странка за коју гласамо политика. Наши простори су проклети у у том вечитом дељењу око свега. Позив на дијалог о тешким темама треба да дође од јавних личности. Верујем да да треба да разговарамо, без обавезе да се нужно слажемо око неке теме. Након разговора треба да се поштујемо и то је то.Та врста едукације нам јако недостаје. Није све за вађење очију.
Јунак серије “Државни службеник” такође је оценио да много тога што нам се данас дешава у свету и према начину на који живимо, јесте последица капитализма, мада он сам не воли да ту тему отвара.
“Капитализам је једна суровост, где ствари функционишу тако да је све подређено новцу. Све то је много опасно за нежне емоције као што су емпатија или саосећање, разумевање. Заиста је то сурови принцип да је најважнији новац, по сваку цену. Онда сви губимо једни друге, и то је највећа трагедија, а пре свега губимо себе”, песимистично је подвукао глумац, и додао да се губи једна комплексност и људи се у таквом систему где је императив само – профит, своде на једну машину.
Марић се осврнуо на своје недавне улоге где је играо савремене личности, као политичара, а по образовању драматурга са ФДУ – Чедомира Јовановића у мини серији “Породица” (2021), а најновија рола му је – Жарко Лаушевић у серији “Пад”, по мотивима из аутобиографске књиге “Година прође, дан никад” (2011) великог глумца.
Обе серије су у продукцији куће “Firefly” и компаније “Телеком Србија”.
Како каже, те роле су му пођеднако биле изазовне да дочара те личности.
Серија “Породица” је однела престижну награду у Сарајеву 2021, док је “Пад” у виду две епизоде приказан ове године на истом фестивалу, када је Милан Марић био у жирију.
Осим главне улоге у серији “Државни службеник” аутора Предрага Гаге Антонијевића, Милан Марић је истакнут и у крими серијалу из две сезоне “Беса”, која је остварила велики успех.
“Нисам сигуран како тачно бирам улоге. Углавном прво прочитам сценарио и онда гледам да ли ме то нешто у стомаку покреће, да ли ме ради, да ли ми пали те моторе, да ли осећам да ту има простора да се бацам, разиграм и разлудим, што је код мене чиста интуиција”, открио је Марић
На крају Марић је имао искрене савете за своје млађе колеге.
“Ако изађете са Академије пуни самопоуздања и сматрате свет је мој, сви мене само чекају и ја кад дођем, све креће, онда изађете на позорницу, 600 глава се окреће за вама и ођедном...ви немате гласа. Или има гласа, али није како треба”, сигуран је глумац.
“Мислим да је данас веома важно за глумце, посебно за младе глумце - да не беже од позоришта, да не јурцају за филмом и телевизијом. Наравно, када им се укаже права прилика, не треба ни да се одрекну тога, али опет, морају да се сукобе и суоче са собом. Позориште је ту ужасно брутално”, закључио је Марић.
