Ово је друга премијера у новој сезони Новосадског позоришта, а говори о чувеном руском песнику, његовом необичном, бурном, али кратком животу, трагично окончаном у тридесетој години.
„Није било лако тако буран живот обухватити у једној представи, која, иначе, има поднаслов „Вотком натопљена музичка биографија песника“, потврђује драматург Роберт Ленард, додајући да се постављало милион питања о његовом животу.
„Имао сам јако пуно разговора са редитељем док сам писао овај текст, и после смо сатима разговарали о Јесењину. Имао је шест жена. Коју да узмемо? Наравно, знамо да морамо узети Исидору Данкан, али коју другу од осталих пет? Или, да додамо седму, која му и није била жена, Галину Белиславскају, која се после убила на његовом гробу? Затим, колико све “ставити” у епоху, у његов лични живот, однос са мајком? Превише је тога, иако је кратко живео, свега тридесет година. Толико живота има у тих тридесет година, који не могу да се избегну“, напомиње Роберт Ленард у сусрету са новинарима.
Прелеп, заводљив, али и агресиван
„Бавили смо се и “црним” и “белим” Јесењином. Он је био јако чудна личност. Можда је то било најтеже ухватити. Имамо човека кога воли цела Русија, једног прелепог плавог дечка, који константно слама женска срца, али, с друге стране, он је алколхоличар, агресивац, рекао бих нарцисоидна личност, можда и на патолошком нивоу“, указује Роберт Ленард.
Питање је било и како све то “сместити” у сат и по времена, додаје Ленард и објашњава да им је у томе помогло што су узели његову песму “Црни човек” и све базирали на причи о допелгенгеру - двојнику. Та двојност је, по речима Ленарда, централна у овој представи.
Зато лик песника играју два глумца, ту је и дете Јесењин, јер, како истиче редитељ Милан Белегишанин, сваки човек носи светлост и сенку у себи, па и онај који има несвакидашњи таленат.
„Та порозна, танка мембрана између дара и проклетства је оно што ме је навело да размишљам о овој представи. Управо из тог разлога Јесењина играју не два, него три човека, Ту је и Јесењин дете и наравно Јесењинов “его” и “алтер его”, што би се рекло др Yекил и мр Хајд. Наравно да је та борба у животном колоплету вечна, и проблеми постају када та танка порозна мембрана кородира, када се од светле и тамне стране човека створи једна сива маса У том моменту проклетство побеђује. Ова представа говори о томе како је дошло до пуцања те мембране, и шта се догодило лепо, док је песник био у својој светлости, док се није приближио својој тами“, открива Милан Белегишанин.
Можда највише заслужан што је настала ова представа је композитор Корнелије Ковач, који је, како сам каже, опседнут Јесењином “до даске”, и то већ деценијама. Првих 15 композиција о Јесењину је компоновао у Енглеској још 1978, дуго времена тражио неког у позоришту, са којим би могао да сарађује на представи посвећеној Јесењину, песнику који га је толико инспирисао.
„Кад сам се вратио у Београд, имао сам већ доста тога готовог. Неки људи, које сам звао да раде, одустали су после пет дана, неки после месец, неки после три месеца, схвативши да је то огроман посао који они не могу да ураде. Већ сам био изгубио наду, а нудио сам то позориштима на све стране. Они хоће да раде стране мјузикле, и “Зону Замфирову”, а ја не радим такве теме, мене је ово инспирисало, и ја сам хтео то да изгурам до краја“, подсећа Ковач, додајући да је био упутио дугачко писмо управнику Новосадског позоришта Валентину Венцелу, у којем је све објаснио, после чега је, сам не верујући, добио позив за сарадњу.
Јесењина игра гост из Мађарске Габор Карајош, док је Арпад Месарош – Црни човек. Кореографкиња је Иста Степанов, сценографкиње су Маја Ивановић и Луна Шаламон, а костимографкиња Сенка Радосављевић.
Н. Пејчић
