Нодар Викторович Чанба: Музика је попут медицине

Гост Српског народног позоришта је Нодар Викторович Чанба, композитор, диригент, педагог, заслужни уметник Републике Абхазије, уметник светског реномеа.
d
Фото: СНП

У двонедељну посету СНП-у дошао је како би испратио завршне припреме за праизведбу његовог балета Пинокио у кореографској поставци Драгана Јеринкића, која је заказана за суботу, 28. априла...

– Стицајем околности, 2009. године сам у Сеулу, где сам професор на Универзитету, срео Драгана Јеринкића, који ми је предложио да напишем музику за балет – открива нам Нодар Викторович Чанба. – И писао сам је неколико месеци, мада сам је у међувремену дотеривао, мењао. Припремао сам се озбиљно, прочитао све Колодијеве приче о Пинокију... Није било лако, јер сам морао непрестано бити у том свету који ме је окупирао, али ми је, с друге стране, причињавало велико задовољство чињеница да су напросто навирале музичке идеје, које сам одмах бележио.

Композитор напомиње да се његов Пинокио не може сврстати у балете за децу, као што се често говори о, рецимо, Крцку Орашчићу Чајковског.

– Оркестарска партитура није лака, јер је музика стварана за балетску представу. Например, композиција за сцену о Морском краљевству је класична и озбиљна. Тај предео, обасјан зрацима залазећег сунца или у свитању, често ми је у мислима, јер сам рођен у месту близу обале Црног мора, где је веома лепо и романтично. Водио сам се и другим призорима из природе, планинским пејзажима, воденим пространствима, лепотом људи... И надам се да ће публика заволети музику Пинокија.


Није довољно знати ноте

– Док компонујем или диригујем, морам знати не само ноте и музику. То знају сви музички уметници. Морам знати много више од тога – истиче Нодар Викторович Чанба. – Рецимо, ако се припремам за, на пример, извођење неког Баховог дела, то подразумева и знање из осталих области уметности: велика књижевна дела, филозофска, дела примењене уметности, сликарства... Чак морам познавати и религију: на пример, ако изводите Мису у х-молу и не знате ништа о библијским мотивима и Исусу, како ћете онда то дело ваљано интерпретирати? Ако ћете само свирати према нотама и по аутоматизму наглашавати изразе, нећете никада ући у унутрашњи свет, у свет којим је Бах био инспирисан.


По композиторовим речима, у темељима његовог стваралаштва је инсистирање на мелодији...

– Ја сам веома класичан. Наравно, волим и модерну музику, али када има одређену дубину. Ипак, на првом месту ми је добра мелодија, јер је она, у ствари, „језик“ музике. И тај језик, по мени, треба да је разумљив свима, а не само композитору. Зашто музика постоји? Музика је као и медицина, мора да хармонизује људе који су често испуњени неким својим проблемима, стресом, бригама које свакодневница доноси... То је примарно, било да се ради о Мадам Батерфлај, Малеровој симфонији или музици за Пинокија.

Говорећи о Оркестру СНП-а, Нодар Викторович Чанба каже да уопште не сумња у то да ће успети да пренесе колоритну музику коју захтева партитура Пинокија, јер је, каже, реч о веома квалитетном ансамблу...

– Видим да су многи чланови оркестра млади, пуни енергије, знања, ентузијазма, што сматрам најважнијим у свирању. Тамо где постоји јединство и јасна представа о музици, оркестар има потенцијал да ту музику учини још бољом. Музички инструменти су у целом свету исти, у Азији, у Европи, овде, у Србији, музичке школе су исте, али се разликују људи. Било где да се заврши музичко образовање, на пример, флаутиста у Москви, челиста у Француској, а фаготиста у Србији, када негде треба да свирају заједно, они ће заједно да створе слику музике. То је оно што је важно. Сви музичари, на срећу, имају заједнички језик на ком се врло лако споразумеју – а то је музика.

А тај језик је, додаје за крај Нодар Викторович Чанба, неодвојив од његовог живота. Музика је, заправо, његов живот...

– Волим све врсте музике: оперу, симфоније, хорске песме, камерну музику, романсе, често слушам клавирске реситале... Компонујем музику за виолончело соло, попут Свите, коју изводи Александар Књазев, светски познати челиста и мој пријатељ. На мом диригентском репертоару се налазе дела Вердија, Пучинија, Малера, па симфоније Бетовена, Сен-Санса, Моцартова и дела Чајковског, наравно. То су дела која и радо слушам. На моју креативност утиче и Јохан Себастијан Бах. Али, Чајковски је за мене веома посебан. Његова музика је дубока, јер је Чајковски као Толстој – прави руски уметник.

Ивана Илић Киш

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести