Подсетимо, овај мјузикл, иначе први заједнички уметнички подухват СНП-а и Ујвидеки синхаза, премијерно је изведен 23. маја 2015, да би следеће године на 61. Стеријином позорју побрао низ признања - Арон Балаж је добио Стеријину награду за улогу Тејвјеа, награђени су и Мирјана Стојановић Маурич за костиме и Ђерђ Крамер за кореографију, а представа је однела и Награду публике. Такође, једногласном одлуком жирија „Дневника”, Арон Балаж је добио и награду за врхунско уметничко остварење.
Режију једног од најпопуларнијих дела овога жанра потписао је гост из Мађарске Атила Береш који је, како је у својој критици истакао и Борислав Хложан, зналачки ускладио све драматуршки нивоа представе: топли, ведри и распевани приказ свакодневице Анатевке и Тејвјеове бриге и борбе да прехрани породицу, хуморне акценте његових прекорних и домишљатих „обраћања Свевишњем“, светковине у сеоској крчми и свадбе, али и контрапункт муклих наговештаја драматичних збивања која прете. Јер, као тамни облак, пред протагонистима се појављују вести о погромима и протеривањима јеврејског живља, који ће на крају погодити и Анатевку.
– Сликовитост Виолинисте и богатство музичког израза нисмо доводили у питање, напротив, већ само оштрије и отвореније трагамо за тим шта је то што нам обликује светоназоре, што игра одлучујућу улогу у нашим поступцима, нашем постојању, да ли су то политичка или религијска припадност, традиција... Или човек сам – открио је Атила Береш својевремено у интервјуу „Дневнику”. – Увек крећем од приче и тога шта том причом желим да кажем, која питања постављам и колико тврдоглаво на њих тражим одговор у свакодневици, свету који ме окружује. И тада је мање битно да ли је реч о музичком позоришту, алтернативном, “класичном”... Театар, по мени, и нема други пут. Јер, где је смисао у томе да у Виолинисти само прикажемо како су живели Јевреји у царској Русији 1905. године? Без рефлексије на данашњицу, на нас, на наш живот, то је мртво позориште.
У обновљеном издању Виолинисте на крову улогу млекаџије Тејвјеа понавља Арон Балаж, баш као што ћемо у роли његове супруге Голде гледати и Гордану Јошић. Игор Павловић и Силвија Крижан се врађају улогама богатог месара Лазара Волфа и његове прве жене Фрума Саре, као и Александра Плескоњић – Баки Цајтл, док се део глумачке поставе мења, или ће се окушати у другим улогама. У подели су Јована Балашевић, Соња Кеслер, Регина Сабо, Елена Гавриловић и Валентина Келеман, Пеђа Марјановић, Душан Вукашиновић, Милорад Капор, Агота Ференц, Атила Гириц, Габријела Црнковић, Јелена Антонијевић, Драган Којић...
За звучне кулисе обнове ремек-дела Џозефа Стејна, Џерија Бока и Шелдона Харника, биће задужен чувени Будапешт клезмер бенд, који је био део Виолинисте и на премијери. Мјузикл је, наиме, наслоњен на традицију клезмера, музике Јевреја који су у пређашњим вековима настањивали источну Европу а која је пуна разнородних боја и музичких стилова, јер је асимиловала утицаје свих култура на подручјима на којима је настајала, и притом упила приче о вишевековним сеобама, успесима и трагедијама једног народа. При томе врхунски музичари који чине Будапешт клезмер бенд не само да свирају теме из Виолинисте на аутентичним инструментима, него су истовремено и равноправни актери ове представе.
Виолиниста на крову ће на репертоару СНП-а бити и сутра, као и 21. и 23. јануара,
М. Стајић
