Драматург Димитрије Коканов је рекао да је Драгунска специфичан аутор и да „Осећај браде“ представља антипод руским комадима који су претходно постављени на сцени Атељеа 212.
Коканов је „Осећај браде“ окарактерисао као приповетку намењену за сценско извођење, а редитељка је представу поставила као полигон за игру глумаца.
Он је објаснио да је у средишту радње представе књижевна критичарка Марина која долази у руску забит која је идеолошки одређена као посткомунистичка, а њени становници су заробљени у времену и осећањем изолованости.
У сусрету са тим зачудним становницима еманципована жена заправо се суочава са собом и својим идентитетом, додао је Коканов.
Кнежевић је истакла да комад Ксеније Драгунске много нуди и пружа, а с друге стране се „опире“.
Схватили смо да је то дете са којим се треба играти и било је значајно да поверујемо у илузију те апокалиптичне поеме и нађемо јој интересанатна израз. Комад је парадоксалан - на први поглед делује као драмски, а заправо је низ поетичних слика и приказа, рекла је редитељка.
Она је додала да су у том малом руском месту заправо сублимисани портрети различитих ликова, које можемо срести свуда, у којима се можемо препознати, а у комаду су, како је приметила, пронашли суштину позоришта - игру.
У представи играју Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић, Миодраг Драгичевић, Владислав Михаиловић и Јован Белобрковић.
Гавриловић је приметила да се српски глумци теже препуштају тој врсти игре која се од њих очекивала и да је процес био узбудљив, мукотрпан и повремено је изгледало безизлазно.
Тамара Драгичевић је рекла да су имали слободу да се размаштају, а њен брат Миодраг се надовезао да они све време на сцени стварају ситуације и оживљавају слике.
Сценограф је Даниела Димитровска, а костимограф Биљана Гргур.
