После Ричарда Трећег, Арпад Месарош као Магбет

Баш недавно, на Шекспир фесту, поново је могло да се види колико различитих издања и данас попримају драме великог британског аутора: како је то кад је „Хамлет“ без речи, кад се игра као кореографска партитура, или кад је повод за евиденцију злочина једне монархије или, на пример, где су све у свету забележене приче о Ромеу и Јулији као стварним трагичним јунацима недозвољене љубави...
1
Фото: Приватна архива

Разноврсна понуда представа у оквиру Шекспир феста ускоро ће бити настављена, јер после летњег сада следи јесењи део фестивала, у оквиру којег ће бити изведена и представа „Макбет“, коју режира Никита Миливојевић. Прво ће, међутим, нови пројекат оснивача Шекспир феста имати прилику да види публика у Будви, на Фестивалу Град театар, 16. августа. Будва Град театар само је један од копродуцената представе, у чије стварање су укључени и Београдско драмско позориште, Српско народно позориште и Ујвидеки синхаз, где ће премијерне изведбе бити одржане у септембру и октобру.

„Макбет“ је у позоришту познат као проклет комад, о којем се не говори. Никита Миливојевић се још најављујући Шекспир фест у јулу нашалио мало на ту тему. Открио је да га интригира визуелност тог Шекспировог дела, комплексност и ониричност, појава да је све што се дешава попут сна. Слоган „И, сем нестварног, ништа стварно није“ за Шекспир фест, преузет је управо из „Магбета“.

Миливојевић се одлучио за проверен и познат превод Велимира Живојиновића, са именом „Макбет“, мада се у духу правила српског језика (једначења сугласника) овај Шекспиров наслов по човеку чију жену и њега прождире амбиција да владају Шкотском, чешће зове Магбет.

Осим тога, у екипи сарадника су Жељко Пишкорић као сценограф, костимографкиња Јелена Стокућа, композитор Димитрис Камаратос, кореографкиња Амалија Бенет, а на сценском говору ради Радован Кнежевић. У глумачкој подели су Аница Петровић, Невена Неранyић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Габор Понго, Ивана Панчић.

У плејади глумаца, привлачи пажњу име Арпада Месароша, који је баш недавно имао прилику, са великим успехом, да игра још једног Шекспировог краља који изгара од круне – Ричарда Трећег. Улози најпознатијег Шекспировог злоће Ричарда, Месарош се веома радовао и због ње готово ретрпео физичку трансформацију, која се у представи коју је у Ујвидеки синхаз (Новосадском позоришту) режирао Дејан Пројковски, одлично уклопила у патологију психолошког профила људи као што је Ричард.

И улога Макбета веома је захтевна, али Арпад Месарош уопште не преза од ње, напротив. Каже да му је још од академије ова улога сан, а открива нам да се у Никитном виђењу „Макбета“, уз њих тројицу који играју насловну улогу, највише и ради о сновима:

– Никита је рекао да он једноставно неће више да режира представе у класичној форми. И не плаши се од тога да се ово издање „Макбета“ неће допасти публици. У току процеса много смо се бавили сновима, имали смо пуно импровизација везано за кључне сцене из драме. А најважнија реченица нам је била: „Спавати више нећеш. Макбет је убио сан!“

Подсећања ради, у „Макбету“ Шекспир описује заповедника у шкотској војци којег сусрет с три вештице и њихово пророчанство да ће једног дана постати краљ Шкотске потпуно изобличује. Амбициозан, али и потакнут од своје још амбициозније жене, Макбет убија шкотског краља и преузима његов трон. Након тог крвавог чина пун је осећања кривице, али га све више обузима и параноја, због које његова владавина постаје тиранска, пуна злочинстава. Спирала крвопролића одвешће земљу у грађански рат, а Макбета и леди Макбет у лудило и смрт...

– Од оног момента када Магбет сазнаје од вештица да ће постати краљ, његов живот постаје кошмар. Заправо, не знам да ли је он и пре био несрећан или властољубив. Али стицајем околности, и под утицајем жене, он чини најстрашнију ствар, и од тог тренутка нема заустављања. Питам се због чега? Из принципа, да мораш ићи до краја? Или због тога што се надаш да ће се догодити неко чудо које ће да те спаси? – са узбуђењем је запитан Арпад Месарош пред изазовима какве нам у тумачењу живота, често и као сна, поставља Шекспир.

Игор Бурић

EUR/RSD 117.3087
Најновије вести