Представа покреће не само питање из наслова, него и питање такозваног “Клуба 27” - музичара умрлих у 27 години живота, друштвених калупа, побуне, индивидуалности...
Џенис ми је још од средње школе била инспирација. Помогла ми је да се оснажим и будем оно што јесам. Желела сам да испричам њену причу људима - зашто је важно да не пристајемо на компромисе ако раде против нас, рекла је јуче на конференцији за новинаре редитељка Соња Петровић, од које је потекла идеја за текст Тијане Грумић и представу у Српском народном позоришту. Како је додала, дуго је чекала на прилику, Тијану, ову поделу, енергију младих људи.
Ми смо овде сви испод тридесете, поручила је.
Соња Петровић је представу замислила као музичку причу о две особе. Једну Џенис која може да се посматра као узрок, а једну као последицу, у синтези. Није желела имитацију популарне Џениске, него рушење предрасуда о њој, шансу да је оживе каква је била - непокорива.
Све што је желела, затварали су зидови, наставља Соња Петровић. Да би била, појаснила је, прихваћена притискали су је калупи. Остала је сама, посегнула за хероином..., казала је редитељка.
У Српском народном позоришту се надају да ће представом о икони рок културе оживети и радозналост код младих за ту врсту музике. Глумица Соња Исаиловић која уз колегиницу Бојану Милановић игра Џенис Џоплин, сматра да је кључ за ову улогу била управо музика, односно песме које је писала.
Од почетка смо имали довољно времена да пронађемо начин како да певамо, због њене специфичне боје гласа. После тога, њене песме су постале део представе, као монолози, јер она није писала нешто што је се није дубоко тицало, рекла је Соња Исаиловић.
Бојана Милановић се сложила са реченим, уз напомену да је у почетку била више уплашена, него одушевљена што ће играти Џенис Џоплин.
Добрила Марковић у име ОПЕНС-а као копродуцента, јуче је у Српском народном позоришту навела да је био изазов уклопити представу о Џенис Џоплин у питање о положају жена данас, зато што је обележена као наркоманка и зато што је млади данас не препознају као толико битну. Али, навела је она, управо те теме и јесу важне за разговор без рукавице, како се сликовито изразила.
Одговорност на сцени је увек велика, поготово кад је у питању документарност, каже Бојана Милановић.
Соња Исаиловић и Бојана Милановић, уз подршку колега глумаца у представи - Стефана Вукића, Димитрија Аранђеловића, Вукашина Ранђеловића и момака из бенда “УВ” (Петар Бањац, Филип Грубач, Игор Сакач) - јуче су на конференцији за новинаре извели и један сонг из представе (“Пис оф мај харт”), који је добрано протресао Камерну сцену Српског народног позоришта.
Драматургиња представе је Николина Ђукановић, ликовно решење костима је урадила Сенка Раносављевић, сценограф је Жељко Пишкорић, сценографију су илустровале Нада Божић и Ана Михајлов Чупић, дизајнер светла је Тихомир Бороја, а сценски покрет је урадила Мира Беба Добрковић.
И. Бурић
