– У представи “Dis_Sylphide” фокусирали смо се на историју немачке плесне сцене и на радове који су током 20. века настали у Немачкој, а извршили су снажан утицај на свет плеса. Бавили смо се кореографијама Hexentanz Meri Vigman из 1926, Kontakthof Пине Бауш из 1978. и SelfUnfinsihed Гзавијеа Ле Роа из 1998, које су промениле само схватање плеса, кореографије и плесног тела. Револуционарно су одступиле од плесних норми свог времена – напомињу аутори ове представе.
Фокус су аутори ставили управо на разматрање процеса нормативизације у плесу, али и у друштву у којем живимо.
– Оно што смо видели као велики потенцијал за преиспитивање позиције особа са инвалидитетом у плесу јесте начин на који се све три кореографије баве питањем Другог и страног, односа појединца и друштва и питањем идентитета. Као група уметника са и без инвалидитета, желели смо да реактуализујемо ова питања и тако интервенишемо у савремену плесну сцену данас, нудећи могућност уметницима са инвалидитетом да се на њој појаве као субјекти и актери савременог плеса - истичу аутори ове представе.
Кореографија је била поверена Алеџандри Аћоур и Оливери Ковачевић Црњански, које су такође и у извођачком тиму представе, уз Наталију Владисављевић, Јелену Стефановску, Снежану Булатовић, Далибора Шандора, Марка Башице, Фросину Димовску, Дуњу Црњански и Сашау Асентића.
Ауторка песама је Наталија Владисављевић. За драматуршке консултације је задужен Marcel Bugiel, а за уметничку асистенцију Фросина Димовска, док је сарадница за костимографију била Марина Сремац. Представа је рађена у копродукцији четири удружења: Kampnagel (Хамбург), Künstlerhaus Mousonturm (Франкфурт), МИКУБ е.В. (Берлин) и Пер.Арт (Нови Сад).
Н. Пејчић
