Услед компликованих (пандемијских) околности, на крају је о(п)стала је верзија са 11 глумаца и причом која ће првенствено кроз породичну драму покушати да дочара све дубине и ширине добро познатог дела Добрице Ћосића о Другом светском рату и свим српским поделама. Драматизацију је урадио Спасоје Ж. Миловановић, а пошто се она током процеса рада показала неодрживом, представа је заснована на такозваној редитељској верзији Југа Радивојевића, односно сценској адаптацији којој су допринели асистент редитеља Игор Дамњановић и драматург Божидар Кнежевић. Премијера се очекује 16. марта у Српском народном позоришту, а после у Народном позоришту Ниш и Народном позоришту приштина - са седиштем у Грачаници, копродуцентима представе.
Стално се говори да је то мушка прича, а сад сам схватила да је Видина деоба - између мужа и сина – најстрашнија, приближила је основну идеју представе глумица Соња Дамјановић, која је навела да у том сукобу оца, сеоског газде Уроша Бабовића и сина Милоша, и њеној подељености између супруге и мајке, могу да се препознају обриси античке драме.
Уроша Бабовића игра Небојша Савић, а он је истакао да су, поред фантастичног ансамбла представе, највећу подршку глумци имали у драматургу Божидару Кнежевићу, који је решавао сваку драматуршку недоумицу и заврзламу. Савић је открио да су рад на представи пратили и проблеми, оећај да је као глумац најважнији за публику, али најневажнији у целокупном процесу, за који није било довољно времена и могућности да прође без повишене дозе нервозе. Ипак, представу је окарактерисао као одличну, интелигентно прилагођену данашњици.
Глумац Народног позоришта Ниш Дејан Цицмиловић, који игра Косту Цветића, наводи да су му копродукције увек посебна одговорност због захтева да се упари властити глумачки сензибилитет са колегама из других ансамбала. Што се представе “Деобе” тиче, рекао је да су се ипак сви савршено уклопили, и поред тога што ликови жртвују породице зарад идеолошке опредељености.
Осим оних који су говорили на јучерашњој конференцији за новинаре у Српском народном позоришту, у глумачкој подели су још: Милош Цветковић, Небојша Ђорђевић, Милан Ковачевић, Григорије Јакишић, Страхиња Бојовић, Валентин Венцел, Бојана Милановић.
Драматург Божидар Кнежевић највише је страховао над тиме како испричати насловну причу, а не изгубити ништа, с обзиром на то да је Ћосић “Деобе” написао не само као обиман, него и као врло сложен роман. За ауторски тим проблем је представљало и то како причу поставити у данашњи контекст, јер је оригинални био унутар сукоба партизана и четника.
Надам се и велике су шансе да ће представа код публике произвести само деобе између оних којима је одлична и оних којима је супер, помало се и нашалио Кнежевић.
За Југа Радивојевића нема сумње да би у другим околностима представу режирао другачије, али у добу ковида, “Деобе” су се сузиле на архетипски сукоб налик Лајовом и Едиповом, кроз који се рефлектује и све остало. За политичке садржаје рекао је да увек могу другачије да се тумаче, али да породична трагедија не трпи поларизацију, отуд је њу и задржао као оно суштинско и најдрагоценије. Визуелно, поетски, естетски уопште, представу јесте модернизовао, али не бежећи од полазишта аутентичног дела.
Југ Радивојевић је и сценограф представе за коју је костиме креирала Татјана Радишић, а музику компоновао Александар Сребрић.
И. Бурић
